Mediji su ogledalo društva, a kada to ogledalo izobličava sliku stvarnosti, građani ostaju bez osnovnog prava: da znaju istinu.
Nijednom centru moći, bilo da je reč o vlasti, vlasniku medija ili distributeru, ne sme biti dozvoljeno da kontroliše javne informacije. To je polazna tačka programa iz oblasti Mediji i informisanje, a koji je predstavila Studentska lista. On predviđa niz konkretnih mera sa jasnim rokovima, nadležnim telima i mehanizmom praćenja sprovođenja.
Među najvažnijim predlozima je ograničenje rijaliti programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom na najviše 45 minuta dnevno, isključivo posle 23 časa i bez prenosa uživo. Državni operator ne bi smeo da bude vlasnik televizija, radija ni portala koji proizvode informativni sadržaj. Predviđeno je i pokretanje postupaka za razrešenje generalnog direktora i Upravnog odbora RTS-a, dok bi novu upravu birao javni konkurs. Svaki ugovor o državnom oglašavanju bio bi javno objavljen, a javni registar stvarnih vlasnika pokazao bi ko stoji iza kog medija. Frekvencije bi se dodeljivale novim javnim konkursom, a ne kao politička nagrada.
Poseban deo posvećen je novinarima: uspostavljanje registra napada u prvih šest meseci, zaštita od SLAP tužbi i klauzula o „profesionalnoj savesti”, koja garantuje da novinar ne može biti sankcionisan zato što je odbio da objavi neistinu. Zakonski paket trebalo bi da bude usvojen u roku od dve godine, uz temeljnu proveru njegove funkcionalnosti do četvrte godine.
U nastavku pročitajte ceo program iz oblasti Medija i informisanja:
Mediji i informisanje
Nijednom centru moći, bilo da je reč o vladi, vlasniku medija ili distributeru, ne sme biti dozvoljeno da kontroliše javne informacije. U sklopu medijskog sistema zadržavamo ono što funkcioniše, dok istovremeno rešavamo pitanja koja su ostala neadekvatno ili nejasno regulisana poput prikrivene kontrole medija, upotrebe javnih sredstava za nagrađivanje onih koji se smatraju „podobnim”, kao i moći distributera da odlučuju koji su mediji dostupni širem auditorijumu. Svako pravilo ovde predstavljeno prošlo je isti test. Pravilo je validno samo ako ga efikasno mogu iskoristiti novinar kojem je naređeno da objavi neistinu, građanin koji je meta lažnog izveštaja, lokalna redakcija kojoj su vlasti uskratile javna sredstva, ili televizijski kanal koji je distributer preko noći uklonio. Iz tog razloga, svako pravilo predviđa nadležno telo za nadzor, vremenski okvir i mehanizam za praćenje sprovođenja. Zakonski paket usvajamo tokom dve godine, uz temeljnu i redovnu proveru njegove funkcionalnosti do četvrte godine.
Rijaliti programi i zaštita dece
Rijaliti na televizijama sa besplatnom, nacionalnom frekvencijom ograničavamo na maksimalno 45 minuta dnevno, isključivo u terminu nakon 23 časa, bez prenosa uživo. Reprize, „specijali” i „vanredna uključenja” spadaju pod iste okvire. Kako bismo osigurali zaštitu učesnika i gledalaca, zahtevamo slobodnu i informisanu saglasnost punoletnih učesnika i obavezujemo emitere na uvođenje trenutnih prekida programa u slučaju nasilja, pretnji i govora mržnje. Ovime celodnevni rijaliti programi ostaju dostupni gledaocima isključivo uz pretplatu, starosna ograničenja i roditeljsku kontrolu.
Telekom i kablovski operatori
Operator pod kontrolom države ne sme da bude vlasnik televizije, radija ni portala koji proizvode informativu, uključujući vlasništvo preko zavisnih društava i posrednika. Odvajanjem redakcija od operatora, zaposleni u istim ne prelaze u Telekom. Televizije opšte i informativne programske šeme stiču pravo na obaveznu distribuciju svakom operatoru (eng. must carry system), dok emiteri postaju obavezani da svoj signal ponude operatorima (eng. must offer system).
RTS i REM
Pokrenućemo zakonom propisane postupke za razrešenje generalnog direktora i Upravnog odbora RTS-a. Tokom trajanja postupka RTS će biti vođen upravom ograničenog mandata, a novi Upravni odbor biće odabran javnim konkursom. Uvešćemo javna i proverljiva merila za odabir uprave i urednika RTS-a i RTV-a. Objavljivanjem biografija i potencijalnih sukoba interesa merilo za odabir postaje stručnost, nasuprot dosadašnjem sistemu političke pripadnosti. Zahtevamo dodelu ombudsmana javnim servisima i sprovođenje javnih godišnjih ocena rada, i planiramo finansiranje RTS-a i RTV-a po zakonski propisanim formulama, po višegodišnjem planu. Pregled finansija RTS-a i RTV-a biće završen u prvih šest meseci.
Deveto mesto u Savetu REM-a popunjava se u najkraćem roku, antiblokadni mehanizam uvodi se odmah zatim, a u prvih šest meseci REM vrši dužnost punim kapacitetom. Kazne za kršenje zakona učinićemo srazmernim prihodu medija, uključujući i velike emitere. Krajnja mera se sastoji od suspenzija pojedinih emisija i eventualnih oduzimanja dozvola.
Javni novac u medijima
Svaki ugovor o državnom oglašavanju biće objavljivan sa naručiocem, iznosom, merilima i stvarnim korisnicima. Cena istog porediće se sa tržišnom, a novac će biti praćen do krajnjeg primaoca istog, uključujući agencije za odnose s javnošću i sponzorstva. Ista pravila oglašavanja će važiti za sve korisnike javnih sredstava. Odgovarajuće strukture u sklopu vlade objaviće stvarne vlasnike, finansijere i sav javni novac u medijima. Projektnim sufinansiranjem biće podržavani sadržaji koji tržište ne može da izdrži, posredstvom komisija koje su izabrane po nezavisnosti i stručnosti. Jedinstvena pravila za oglašavanje i sufinansiranje biće na snazi u roku od šest meseci.
Vlasništvo, poreklo kapitala i frekvencije
Javni registar stvarnih vlasnika prikazaće krajnjeg vlasnika svakog medija, njegov vlasnički udeo, povezana lica, kao i druge medije koji su u vlasništvu iste osobe ili pravnog lica. Prikrivanje vlasništva putem posrednika predstavlja težak prekršaj. Ukoliko se stvarni vlasnik ne obelodani, sledi gubitak pristupa javnim sredstvima i izricanje novčane kazne. Mediji će biti u obavezi da prilože na uvid značajne izvore finansiranja, kredite i oblike zavisnosti.
Frekvencija za emitovanje predstavlja ograničeno pravo korišćenja javnog resursa, a ne političku nagradu. Odmah po stupanju na dužnost, pokrenućemo novi postupak javnog konkursa za dostupne nacionalne dozvole, kao i za one kojima je istekao rok važenja, a sprovešćemo i postupke za lokalne stanice. Postojeće dozvole ostaju na snazi do isteka njihovog roka važenja, osim u slučaju utvrđivanja težeg kršenja zakona. Nove dozvole dodeljivaće se na osnovu javnih kriterijuma, nezavisno od bilo kakve političke pripadnosti.
Novinari
Država će hitno reagovati na napade, pretnje i uništavanje opreme novinara, bez obzira na uređivačku politiku medijske kuće. U roku od prvih šest meseci uspostavićemo registar takvih napada, a u što kraćem roku u zakon uvodimo definiciju organizovane medijske hajke.
Poseban set mera pružiće zaštitu od strateških tužbi protiv učešća javnosti („SLAPP”), tako da će sud odbacivati očigledno neosnovane predmete u ranoj fazi, pre nego što troškovi postupka i njegovo trajanje postanu svojevrsni vid kažnjavanja. Novinarima će biti omogućena primena klauzule o „profesionalnoj savesti”, uz zaštitu u okviru radnog prava, čime se garantuje da ne mogu biti sankcionisani zbog odbijanja da objave informacije za koje znaju da su netačne.