Још док сам ја одрастала, а то је било крајем прошлог и почетком овог века, моји родитељи умели су често да говоре о томе колико је свет био другачији „у њихово време“ у односу на то какав је сада (тада). Наравно, углавном уз дозу носталгије и одмахивање главом. Верујем да ћемо се сви сложити да се свет у неким сегментима заиста променио на боље, али је у многим, нажалост, промена отишла у погрешном смеру.
У наставку смо издвојили неке од промена које су се догодиле, а ви процените јесу ли оне на боље или на лошије.
1. Мајке су без размишљања пиле и пушиле у трудноћи
Много пре него што су истраживања доказала да алкохол и никотин могу узроковати како дефекте код новорођенчади, тако и здравствене проблеме код детета касније у животу, било је сасвим нормално видети трудницу са стомаком до зуба и цигаретом у руци. Многе су, чак, пушиле и у породилиштима. Данас, ако бисте видели неког са цигаретом у породилишту, вероватно бисте позвали полицију.
2. Већина аутомобила није имала појасеве за везивање, а камо ли седишта
Ауто-седишта нису се користила кад смо ми били деца, а данас их већина родитеља користи. Разлика је, наравно, у брзини којом се аутомобили крећу, као и у броју аутомобила на путевима. Све то подиже ризик, па је више него важно да децу возимо безбедно.
3. Стопирање је било скроз нормална ствар
За младе људе током распуста или период одмора, било је сасвим нормално да путују ауто-стопом. Неки су, чак, на тај начин одлазили и у школу и нико није ни размишљао о томе да би им се нешто могло догодити. Просто би стали поред коловоза са подигнутим палцем и чекали да се заустави неко ко је расположен да их повезе. Данас је то готово незамисливо.
4. Крема за сунчање? Шта је то?
Осим маслиновог уља да боље поцрнимо, нису нам мазали никакве заштитне факторе. Чак ни бебама.
5. Браћа и сестре по крви
Ако бисте хтели да са неким другом или другарицом учврстите пријатељство, али и да покажете храброст, за то је постојао начин. Деца седамдесетих и осамдесетих година исекла би се по руци и пустила мало крви, а онда би се руковала како би се та крв измешала. Веровали су тада да то значи да су постали браћа/сестре. Не препоручујемо.
7. Људи су пушили у затвореним просторијама у којим су боравила и деца
О штетним утицајима пушења, а посебно пасивног, није се пуно размишљало готово до пред крај прошлог века. Деведесетих је толико било друштвено прихватљиво излагати децу дуванском диму, да су многи то радили и возећи се у затвореним аутомобилима. Пушење је било дозвољено готово свуда, па чак и у школама, авионима и болницама. То је, на срећу, сада прошлост.
7. Бебама су се десни мазале алкохолом
Беби избијају зуби и не спава? Намажи с мало вина па да видиш како ће да спава. Родитељи би ставили неко жестоко пиће или вино на прст и онда њим намазали бебине десни. То је засигурно имало ефекта, али још би ефикасније било ако бисте беби издробили бенседин у млеко, па то ипак није била пракса. Мазање десни алкохолом још је присутно у траговима, али ипак већина родитеља разуме да ово не треба да се ради.
8. Деца су имала МНОГО слободног времена за игру
Од ваннаставних активности је пре 30 или четрдесет година постојао можда понеки спорт. А већину времена после школе деца су проводила у слободној игри уз једну једину обавезу – да ураде домаћи и да се врате кући до вечере. Данас, ретко које дете има тај луксуз да се сваког дана игра напољу. А и ако изађе, мала је шанса да ће било кога тамо срести.
9. Ударање је била потпуно нормална, чак пожељна мера дисциплине
Више не постоји никаква сумња у то да батине не дају никакав резултат, осим што вас удаљавају од сопственог детета. Не можете имати добар и здрав однос с неким ко вас удара. Тачка. И све више родитеља то схвата.
10. Играчке су биле прилично небезбедне
Ретко ко се пре 30 година бринуо о томе да ли ће играчки испасти неки ситан део и да ли је она добра за дете од две или три године. Још мање је било оних који су размишљали о материјалима од којих су играчке направљене и о томе јесу ли они токсични. Свест о томе да поједини материјали лоше утичу на здравље сада је много већа, па су и родитељи обазривији када бирају играчке за своју децу.
Да ли се можете сетити још нечег што је пре 30 година било сасвим нормално, а данас је незамисливо?