Učiteljica Bojana Pešić iz Niša šalje nam projekat pod nazivom „Šume“ koji je osmislila i sprovela sa svojim đacima.
Cilj ovog projekta je osposobiti učenike da razlikuju listopadnu od četinarske šume, da upoznaju šumu kao prirodnu zajednicu, da shvate značaj šume za njihovo zdravlje, da nauče lance ishrane da znaju koje vrste drveća pripadaju određenoj vrsti šuma.
Željeni ishodi su da razlikuje prirodu od proizvoda ljudskog rada, identifikuje biljke i životinje iz neposrednog okruženja na osnovu spoljašnjeg izgleda, da uočava raznovrsnost biljaka i životinja, da prepoznaje ulogu čula vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira u njegovom funkcionisanju i saznavanju okruženja, da se ponašaju tako da ne ugroze stanovnike šume.
Učenici su podeljeni u 5 grupa.
Svaka grupa na početku meseca je dobila istraživački zadatak. Osim pojedinačnih zadataka što se tiče grupa, imali su i zajednički zadatak da obiđu obližnju šumu, čulom mirisa i dodirom da odrede kojoj vrsti šume pripada drveće, posmatrajući izgled drveća, njihovog stabla, lišća i sve to fotografišu kao i da pronađu ili osmisle rebuse i zagonetke za stanovnike šuma.
Takođe, da pronađu na internetu slike listopadne šume, četinarske i mešovite šume ili iz nekih časopisa, novina…
Druga grupa je trebalo da istraži na internetu o šumskim stanovnicima, koristi za životinje od šume, i o čuvaru šume to jest šumaru i sve to zapiše.
Treća grupa da napiše o recikliranju papira i pomoću tehnike papir maše da napravi podlogu, na kojoj će naslikati listopadnu ili zimzelenu šumu ili možda mešovitu.
Četvrta grupa da napiše dva lanca ishrane, da opiše koji spratovi biljaka postoje, i da naprave šumsku razglednicu.
Peta grupa da napiše o šumskom vazduhu i značaju za život ljudi, kao i eko-poruke. Pored ovoga i od papira origami tehnikom da naprave šumske životinje.
Otpočeli smo prezentaciju jezičkom igrom – rebus. Igra je najbolje rešenje. Prva grupa imala je zadatak da pronađu rebuse vezane za šumu, šumske stanovnike, vrste drveća i biljaka. Ovo je vrsta igre. A igra je moćno sredstvo za podsticanje razvoja ličnosti. Rebus u nastavi osvežava pedagošku situaciju, nastavni rad postaje interesantniji, razvija intelektualnu radoznalost učenika, podstiče kreativnost, unapređuje logičko mišljenje, razvija sposobnost razumevanja misli i pojmova predstavljenih slovima, slikom i znakom, vežba sposobnost razumevanja uočenog. Otkrivanje rebusa je zimzeleno i listopadno drveće, rasadnik, šumski požar, šumar.
Najzanimljiviji biseri narodne mudrosti su zagonetke. Učenici vole da zagonetaju i odgonetaju. Oni su imali za zadatak da pronađu zagonetke o šumskim životinjama. Ovo su neke od njih:
Repom veveri,
ušima zveri,
zubima krcka,
šapama zvrčka.
U drvetu šuplju
ima svoju duplju,
u šumi voli mir
i dozreli žir?
(veverica)
Baš sam stvoren kako treba,
gle, moga veselja,
sakriti se lako mogu
za glavicu zelja?
(zec)
Krzno mi je kao pliš,
pogodite. Ja sam…
(miš)
Nešto hoda po putiću
u zelenu kaputiću,
zube dreči, oči beči
i još čini, baka, baka?
(žaba)
Savije se zakoluta,
iz potaje pazi
pod kamenom pokraj puta
il na šumskoj stazi.
Gladna, hladna, ali otrov
njezin ljuto pali.
Što susreće, to ujeda,
nikoga ne žali?
(zmija)
Ima snažno vitko telo,
rogovi mu krase čelo.
U šumi je njemu dom,
on je onde, svoj na svom.
(jelen)
Koordinator prve grupe je čitao zagonetke, a svi učenici su učestvovali u odgonetanju.
Jedan od učenika koji je bio pripadnik druge grupe, razgovarao je sa svojim dedom šumarom o njegovom zanimanju.
To je preneo grupi, pa su i napisali.
Šumar štiti šumu od bespravne seče, sprovodi mere zaštite šume od požara. Sadi drveće i zelenilo, uređuje drvorede. Radi na uzgoju i čuvanju divljači. Učestvuje u organizovanju lova na divljač i održavanju lovnih objekata. Radi na otvorenom, izložen različitim vremenskim uslovima.
Predstavnik treće grupe nam je pročitao o recikliranju papira.
Između ostalog su napisali da se novinski papir može reciklirati najviše sedam puta. Pored procesa reciklaže, kojim se otpadni papir vraća u ponovnu upotrebu, moguće je iskoristiti otpadni papir na mnogo načina. Mi smo imali za zadatak da tehnikom papir maše napravimo podlogu za slikanje šume i to smo uradili od novinskog papira. Iscepkali smo novinski papir, potopili ga u vodu i ocedili. U drugoj činiji pomešali smo brašno i vodu, dodali isceđenom novinskom papiru, promešali i stavili na poslužavnik oblika pravougaonika. Tako nekoliko slojeva. Bilo je potrebno dva dana da se podloga osuši i sada je spremna da na njoj slikamo.
Peta grupa je pravila trodimenzionalnu čestitku koristeći pop-ap tehniku. To je tehnika kod koje otvaranjem, ilustracije iskaču u prostor.
Najpre sam učenicima pokazala izradu ovakve čestitke u školi na časovima likovne kulture, a onda su oni sami pravili. Bilo je tu prelepih ideja. Ilustracije različitih vrsta drveća: bor, jela, hrast, bukva. Od žbunastih biljaka: šipurak, leska, trnjina, kupina. Od zeljastih biljaka: visibaba, jagorčevina, ljubičica… Po koji leptir, jelen, medved, zec, vuk i druge životinje koje žive u šumi.
Za lanac ishrane su napisali: skakavac jede travu, gušter jede skakavca, zmija jede guštera, jastreb jede zmiju.
Kao drugi primer napisali su: orao jede zmiju, zmija jede žabu, žaba jede skakavca, skakavac jede travu.
Evo koje su eko poruke napisali učenici pete grupe.
Šuma diše za nas.
U šumi ne ostavljaj ništa. Ostavi samo svoj trag.
Ne zagađuj prirodu, ona je deo tebe.
Brinite o drveću. Nova stabla sadite, a oštećena lečite.
Papir upotrebljavajte mudro, da sa obe strane pišete!
Predstavnik pete grupe je pročitao njihov zajednički rad, a između ostalog imali su da napišu o šumskom vazduhu i njegovom značaju za život ljudi.
Sve što je lepo potiče iz šume i moramo mnogo više pažnje da posvetimo očuvanju životne sredine. Konstantin Ilić i Marko Cekić su nam pričali da na svake dve nedelje sa roditeljima kada odu vikendom u selo kod rođaka, obavezno odlaze u šumu. Šetaju, uživaju ili leže na zemlji, gledajući u nebo okruženi borovima ili bukvama.
Ako je proleće, beru zeljaste biljke koje nađu. Obično su to: kukurek, jagorčevina, ljubičica. A u jesen beru: šipurak, lesku, kupinu, trnjinu, divlju krušku i divlju jabuku.
Njihovi roditelji u jesen seku drva u šumi, spremajući ih za ogrev, ali su naglasili da samo seku ona koja su obeležena od strane šumara.
Posle izlaganja učiteljica im je postavljala pitanja o osećanjima pre i posle boravka u šumi.
Pre ulaska osećaju zamor i uznemirenje, a posle boravka od dva sata, radosniji su, dišu punim plućima, imaju više volje da urade domaće zadatke i sve obave sa lakoćom. Preporučuju da svi drugari to isti urade.
Posle pročitanih izveštaja, svaka grupa je deo zadatka radila i u školi a to je izrada životinja origami tehnikom, izrada razglednica pop-ap tehnikom, pravljenje slike papir maše tehnikom slušajući prigodnu muziku: „Šuma blista, šuma peva“, „Žurka u šumi“, „Vesela šuma“, „Čarobna šuma“.
Za domaći zadatak učenica je slikala pitanja telefonom i poslala na Viber grupu, a ona glase:
- Šta je šuma?
- Napiši nazive šuma?
- Šta je karakteristično za biljni i životinjski svet šume?
- Napiši nazive šumskog drveća listopadne i nazive šumskog drveća četinarske šume
- Zašto ljudi borave u šumi?
- Napiši pesmu posvećenu šumi.
Povodom Svetskog dana šume, 21. marta u školskom dvorištu među četinarima, pozvaćemo učenike mlađih razreda da pogledaju predstavu ,,Vesela družina“, koja je interaktivna. Svi će učestvovati u njoj. Nadamo se dobroj zabavi, edukativnog karaktera.
| Samoprocena rada nastavnika |
|
| Samoprocena rada učenika |
|
|
|
Domaći zadatak:
Pronađite na internetu, uz pomoć odraslih, podatke o ugroženim i retkim biljkama i životinjama. Zalepite na hamer 3–4 biljke i životinje, napišite ispod fotografije kako se zovu, gde im je stanište, kojoj vrsti pripadaju i čime se hrane (kada su u pitanju životinje).
1. grupa: šumske biljke
2. grupa: barske biljke
3. grupa: rečne biljke
4. grupa: livadske biljke
5. grupa: šumske životinje
6. grupa: barske životinje
7. grupa: rečne životinje
8. grupa: livadske životinje
Autor: Bojana Pešić, razred i odeljenje: 4/4