Супер жена са децом, варјачом и компјутером

Два месеца без престанка мајке су истовремено радиле, кувале, помагале око домаћих задатака и васпитавале децу. Све је то утицало на повећање стреса запослених жена и осећај да не могу да одговоре на очекивања која имају породица и околина


Свака трећа мајка у Србији имала је умањена примања током ванредног стања, свака пета је морала да одлази на посао, јер је имала радну обавезу, а четири одсто њих изгубило је посао због пандемије, показало је истраживање Центра за маме. Студија под називом „Мајчинство у доба короне“ која је спроведена од 28. априла до 8. маја на узорку од 1.909 мама у нашој земљи, такође је показала да чак 60 одсто запослених мама није успевало да усагласи пословне обавезе са обавезама око деце и балансирање им је теже пало него иначе.

– Иако је научно доказано да су жене боље у мултитаскингу, мислим да ниједна студија на свету није анализирала мајке које истовремено раде, кувају, држе часове, помажу око домаћег, васпитавају децу и то два месеца без престанка. Чини ми се да је ова ситуација више него икада показала колико се од жена у Србији очекује да буду супер жене са кецељом око струка, варјачом у једној и тастатуром компјутера у другој руци, које на једно уво слушају послодавца, а на друго мужа који очекује упутства како се укључује машина за прање судова. Све је то утицало на повећање стреса код већине запослених жена и осећај да не могу да одговоре на очекивања која има породица и околина, каже Јована Ружичић, директорка Центра за маме, који се од 2012. године залаже за побољшање положаја мама у Србији.

Ружичићева додаје да је 46 одсто мама у нашој земљи радило од куће за време ванредног стања, што је значајно утицало на њихову продуктивност. Наиме, више од половине испитаница изјавило је да је рад од куће негативно утицао на њихову ефикасност – пажњу им је пре свега одвлачила брига око деце, потом и остале породичне обавезе, али и стрес и анксиозност у вези са ситуацијом у којој су се нашле.

– У анкети је учествовало 82 одсто запослених и 18 процената незапослених мама, а скоро трећина њих је рекла да им је плата била смањена током ванредног стања – само три процента мама добило је повећану плату, а две трећине њих имала је иста примања као пре ванредног стања. Када је у питању количина посла, већина мама је током ванредног стања радила мање него иначе, трећина је имала уобичајен обим посла, док је петина мама имала више посла него иначе. На питање у којој мери је пандемија короне утицала на њихову свакодневницу, чак 63 одсто мама рекло је да су током ванредног стања имале више обавеза, четвртина оцењује да се ништа није променило, а тек је свака десета мама изјавила да има мање обавеза ̶ сумира добијене податке наша саговорница.

И ово истраживање је потврдило тезу да је школовање деце мамина „обавеза”, било да је стање редовно или ванредно. Наиме, више од 80 одсто жена у браку је потврдило да су искључиво оне или више од партнера учествовале у онлајн настави. На питање како оцењују квалитет онлајн школовања, мишљења мама била су веома подељена. Већини мама се оваква настава не допада, док позитивно мишљење има свега четвртина њих. Више од половине мама је изјавило да им није била потребна додатна помоћ са градивом, док је петина оценила да им је била неопходна подршка. Размишљања су подељена и када је у питању процена да ли се деци допао нов приступ настави – 42 одсто мама каже да се деци није допала онлајн школа, трећина сматра да јесте, док четвртина није сигурна.

Јована Ружичић додаје да је ванредно стање уведено због пандемије вируса корона указало на проблем који већ дуго постоји код нас, а то је непостојање системске и државне помоћи за самохране родитеље.

– Они су у регуларним временима успевали да се снађу уз помоћ пријатеља, комшија и рођака, али су у тренуцима када се свака породица борила за себе, били препуштени сами себи. Анкета је показала да чак 62 одсто самохраних мама није добило понуду за помоћ од пријатеља током ванредног стања, а петина њих је у набавку морала да иде са дететом, јер није имала коме да их остави. Ако им је била потребна нека неочекивана помоћ током оног дела дана када није био на снази полицијски час, више од половине мама није имало кога да позове. Зато не чуди податак да петина мама које самостално гаје дете није успела да усклади пословне и породичне обавезе, исстиче наша саговорница.

Ово истраживање је показало и како су мајке доживеле пандемију вируса у емотивном смислу – трећини је доминантно стање било анксиозност, код петине стрепња, девет одсто њих осећало је мир, а шест одсто страх. Више од половине испитаних мама је током трајања ванредног стања успевала да пронађе неко време за себе, а то време су углавном провеле гледајући филмове и серије, читајући, вежбајући или се бавећи неким хобијима. Очекивано, мамама је највише недостајала слобода кретања, дружење са драгим људима и спољашња помоћ око породичних обавеза.

Фото А.Васиљевић

Извор: Политика