Све што смо научили у детињству, а не смемо никада да заборавимо

Путева има триста да се оде из детињства. А само се ретки сете да остану вечно дете, рекао је велики Мика Антић, а требало би да се подсетимо свакодневно. Постоје неке ствари које током живота заборављамо, а не бисмо смели. Они ретки који успеју да сачувају дете у себи, заиста живе испуњеније и квалитетније.

 
ПОВЕРЕЊЕ
Kада су нас учили да говоримо и ходамо, препуштали смо се јер смо им бескрајно веровали. Поверење се дакле, најпре учи у породици. То је, на неки начин, наш први социјални контакт. Тако се упознајемо са светом. Током одрастања, схватамо наравно, да нису баш сви људи сасвим добронамерни и благонаклони према нама и наши ставови се мењају. То је потпуно у реду, све до тренутка када пређе у стварање “ограде” од света. То никако није добро. Дешаваће се да будемо повређени, али изузетно је битно да знамо када би требало неком да пружимо шансу. Уколико смо баш увек на опрезу и константно неповерљиви, може се догодити да пропустимо неке феноменалне људе који би нам можда пружили неке другачије увиде, другачије погледе на ствари, неку врсту инспирације, подршке, а можда је реч и о нашим “сродним душама”. Не смемо закључавати своје срце због неколико људи који су нас изневерили и разочарали. Сетите се да су, на крају, и они само људи. Људи којима су, баш као и нама, неопходни љубав и пажња.
ПРАШТАЊЕ И ДЕЉЕЊЕ
Сетите се само игре са својим другарима из детињства. Чак и када смо се љутили једни на друге или свађали због ситница, брзо бисмо то заборавили и наставили да се играмо. Због тога што нам је као деци љубав била важнија од поноса. Постоје ствари преко којих не би требало прелазити и наравно да постоји нешто што називамо прагом толеранције. Ипак, често долазимо у сукобе због ситница и суштински небитних ствари. Понекад нам је сувише тешко да кажемо “Извини”. А за нас би било много боље да пре свега научимо да опростимо себи, а онда и другима. Живели бисмо спокојније и безбрижније.
Никада не заборавите да је све оно што имамо вредно само уколико то имамо са ким да поделимо!
ИГРА
Живот је игра! Тога би требало да се сетите увек када вам је, из било ког разлога, тешко. Заборавили смо, али када смо били деца, препреке су за нас биле ИЗАЗОВИ. Увек бисмо нашли начин да саставимо слагалицу, направимо велелепни дворац од песка, прескочимо ластиш, нацртамо и обојимо било шта из свог света маште. Суштина је да нерешеви проблеми не постоје. Све има решење, само би требало посматрати из више углова и пронаћи оно право. Ако нам није било тешко да то учинимо некада, зашто би било сада? Све је у нашем погледу на свет. Ако се бескрајно забављамо радећи нешто ( нешто што нас суштински испуњава), немогуће је да то не пружи добре резултате. Понекад ћемо у игри званој живот губити ( као и у свакој игри), а понекад добијати. Важно је да се сетимо да никада не треба да одустанемо!
ОСМЕХ
Можда њиме нећете увек успети да промените свет, али никако не дозволите да свет промени ваш осмех! Сетите се оних ситуација када сте као мали плакали јер тренутно немате нешто и тренутака када би вам одрасли моментално “скренули пажњу” на нешто друго, нешто лепо, било да је у питању осмех неке вама блиске и драге особе, леп цвет, било шта! Вероватно сте истог тренутка почињали да се смејете. Свака ситуација има неку своју ведрију страну или је барем можете “окренути на шалу” и осмехнути се. Ништа не кошта, а пуно значи, пре свега вама самима! Увек постоји барем један разлог за чисту радост и један осмех.
РАДОЗНАЛОСТ
Још увек је сваки дан прилика да научимо нешто ново. Цео живот је прилика да непрекидно учимо нове ствари. Не обазирите се ако вам кажу да сте “потпуно подетињили” уколико одлучите да се сада опробате у нечему у чему нисте имали прилике до сада. Веома је важно да увек имамо вољу да учимо.
СНОВИ
Ништа није остварено што претходно није одсањано! Знам да често делује нереално, али помислите : зар није све што видимо, све што постоји, најпре било ЗАМИШЉЕНО? Зар није најпре постојало у нечијој глави? Нпр слике, грађевине…. прво имамо неку скицу, макету, имамо замисао…. ВИЗУАЛИЗУЈЕМО… а тек након тога крећемо у акцију остваривања! Тако је са свим циљевима у животу. Због тога никада не би требало да престанемо да сањамо!
 
Извор: inlovewithartandfashion.com