“Све што волиш ћеш једног дана изгубити. Али…”

8 маја, 2016

Да ли је ова прича истинита – не знамо. Да ли је вредна читања? То сигурно знамо. И те како.

Прича каже да је Франц Кафка срео девојчицу у парку где је свакога дана шетао. Плакала је.

Изгубила је лутку и била је неутешна. Кафка се понудио да јој помогне у тражењу лутке, па су се договорили да се нађу на истом месту следећег дана. С обзиром да није нашао лутку, саставио је писмо у луткино име и прочитао га девојчици.

,,Молим те, не жали за мном. Кренух на пут да видим света. Писаћу ти о својим догодовштинама.”
Било је ово прво у низу писама. Када би се срео са девојчицом, Кафка јој је читао ова пажљиво осмишљена писма о измишљеним авантурама вољене лутке. Девојчици је то пружало утеху. Како је сусретима дошао крај, Кафка је девојчици донео лутку. Она, наравно, није била слична изгубљеној.

На прикаченој поруци писало је: “Путовања су ме изменила…”

Много година касније, сада већ одрасла девојка, нашла је скривено писмо у лутки. Сажетак тог писма је гласио:

“Све што волиш ћеш једног дана изгубити. Али на крају, љубав ће се вратити у неком другом облику.”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама