Ако пажљиво посматрате дете како у чуду не скида поглед са свећице на торти са бројем један која трепери, јасно вам је да се иза тог запањеног, невиног погледа дешава нешто запањујуће.
Али није тако било од првог дана. Ако вратите филм, до радозналог пузавца, па до новорођенчета и на крају до оплођене јајне ћелије, онда све то што ваше дете сада може и уме, постаје још невероватније.
Осим филозофског изазова дефинисања свести, научници су се такође помучили да схвате у ком то тачно тренутку се неуронске везе развију довољно да јединка може не само да осети, већ да спозна своје окружење.
Неки кажу да се свест развија месецима након рођења, нешто мало пре првог рођендана. Други, опет, тврде да се то дешава убрзо након рођења.
„Наравно да се не сећамо периода кад смо били бебе, али то не значи да тад нисмо били свесни свог окружења“, каже Тим Бејн, филозоф на Универзитету Monash у Аустралији и додаје да је са својим малим тимом неуронаучника и филозофа из Аустралије, Немачке, САД и Ирске спровео једно истраживање.
Према њиховим сазнањима, постоји довољно доказа који указују на то да бебе заправо много раније постају свесне свог окружења. Чак и пре рођења.
Свест је (и даље) црна рупа неурологије, скривена иза широког спектра субјективних искустава којима нико нема приступ – осим саме особе. Можемо само претпоставити како мозак неког другог бића претвара акустичне вибрације у веселе или тужне тонове неке песме, а како мирис мајчине коже као магија уклања сваки немир и умирује плач.
Ако ћемо да будемо искрени, наука још мало тога зна и о томе како функционише свест одрасле особе, а камо ли мозак новорођенчета или нерођене бебе.
Не тако давно, веровало се да бебе не осећају ни бол, а о свести да и не говоримо. Заправо, већим делом историје, чак делимично и у 20. веку, медицинске интервенције на бебама обављале су се уз минимум анестезије, а често и без ње, све то јер је наука тада веровала да бебама недостаје свест потребна да осете бол!
Аутори ове нове студије представили су четири категорије доказа који јасно показују да се свест развија врло близу момента рођења.
„Наша открића указују на то да новорођенчад могу да интегришу сензорне и развојне когнитивне импусле у повезана искуства како би разумеле туђе поступке и прилагодиле своје одговоре.“ каже Лорина Наци, психолог на Тrinity College London.
То не значи нужно да је свест комплетно формирана одмах по рођењу, али је кристално јасно да то „буђење“ почиње много раније него што смо мислили.
Питања попут оних да ли фетуси сањају или како можемо продрети у свест новорођенчета, још су далеко од одговора. Али како се технике скенирања можданих радњи усавршавају и како расту могућности да се сагледа комплексна мапа неуролошких веза и њиховог раста и развоја, тако расту и наде да ћемо једног дана моћи да разумемо свест као континуум.
Цело истраживање: Trends in Cognitive Sciences