Ako pažljivo posmatrate dete kako u čudu ne skida pogled sa svećice na torti sa brojem jedan koja treperi, jasno vam je da se iza tog zapanjenog, nevinog pogleda dešava nešto zapanjujuće.
Ali nije tako bilo od prvog dana. Ako vratite film, do radoznalog puzavca, pa do novorođenčeta i na kraju do oplođene jajne ćelije, onda sve to što vaše dete sada može i ume, postaje još neverovatnije.
Osim filozofskog izazova definisanja svesti, naučnici su se takođe pomučili da shvate u kom to tačno trenutku se neuronske veze razviju dovoljno da jedinka može ne samo da oseti, već da spozna svoje okruženje.
Neki kažu da se svest razvija mesecima nakon rođenja, nešto malo pre prvog rođendana. Drugi, opet, tvrde da se to dešava ubrzo nakon rođenja.
“Naravno da se ne sećamo perioda kad smo bili bebe, ali to ne znači da tad nismo bili svesni svog okruženja”, kaže Tim Bejn, filozof na Univerzitetu Monash u Australiji i dodaje da je sa svojim malim timom neuronaučnika i filozofa iz Australije, Nemačke, SAD i Irske sproveo jedno istraživanje.
Prema njihovim saznanjima, postoji dovoljno dokaza koji ukazuju na to da bebe zapravo mnogo ranije postaju svesne svog okruženja. Čak i pre rođenja.
Svest je (i dalje) crna rupa neurologije, skrivena iza širokog spektra subjektivnih iskustava kojima niko nema pristup – osim same osobe. Možemo samo pretpostaviti kako mozak nekog drugog bića pretvara akustične vibracije u vesele ili tužne tonove neke pesme, a kako miris majčine kože kao magija uklanja svaki nemir i umiruje plač.
Ako ćemo da budemo iskreni, nauka još malo toga zna i o tome kako funkcioniše svest odrasle osobe, a kamo li mozak novorođenčeta ili nerođene bebe.
Ne tako davno, verovalo se da bebe ne osećaju ni bol, a o svesti da i ne govorimo. Zapravo, većim delom istorije, čak delimično i u 20. veku, medicinske intervencije na bebama obavljale su se uz minimum anestezije, a često i bez nje, sve to jer je nauka tada verovala da bebama nedostaje svest potrebna da osete bol!
Autori ove nove studije predstavili su četiri kategorije dokaza koji jasno pokazuju da se svest razvija vrlo blizu momenta rođenja.
“Naša otkrića ukazuju na to da novorođenčad mogu da integrišu senzorne i razvojne kognitivne impusle u povezana iskustva kako bi razumele tuđe postupke i prilagodile svoje odgovore.” kaže Lorina Naci, psiholog na Trinity College London.
To ne znači nužno da je svest kompletno formirana odmah po rođenju, ali je kristalno jasno da to “buđenje” počinje mnogo ranije nego što smo mislili.
Pitanja poput onih da li fetusi sanjaju ili kako možemo prodreti u svest novorođenčeta, još su daleko od odgovora. Ali kako se tehnike skeniranja moždanih radnji usavršavaju i kako rastu mogućnosti da se sagleda kompleksna mapa neuroloških veza i njihovog rasta i razvoja, tako rastu i nade da ćemo jednog dana moći da razumemo svest kao kontinuum.
Celo istraživanje: Trends in Cognitive Sciences