Прећутно се чудим неким мамама и већ дуго мислим у себи: „Умукни, то нису твоје ствари.“ Ал’ не вреди, куповне рођенданске торте ми и даље немају смисла.
Журите, немате времена, спајате два радна времена – једно на послу за плату, друго код куће из чисте љубави. Спавате минимално и то лоше, фарба вас комшиница док вам једно дете виси на нози, а друго је стигло до лустера. Маштате о томе да се када уђете у WЦ нико не ухвати за кваку или почне да виче као да је у току покољ из црне хронике. Неке од вас вероватно заспе у току секса без трунке гриже савести или осећаја да пропуштају нешто велико.
Зато су инстант решења потпуно прихватљива и хвала онима који су смислили продају очишћеног спанаћа на пијаци, опране салате у супермаркету, замрзнутих производа који се испеку за 15 минута, рибарница које бесплатно пеку рибу, роштиљџиница које бесплатно пеку месо и хопла сви укућани су срећни, сити и дебели (шала!).
У овом сулудом времену када је игра са дететом постала истребљена активност и када немате у кога да упрете прстом и кажете „срам те било“, јер дан је одавно требало продужити на бар 28 сати, инстант решење често подразумевају лову. Лову за жену која ће уместо вас очистити кућу, за готов оброк, за играоницу, и неку сићу за куповне ванилице. Тако маме купују своје време и због тога нико нема права да их осуђује.
Рођендан је, драге кеве, свакоме од нас, па и нашој деци једном годишње. Не постоји ништа лепше на свету од прављења торте за ваше дете. Уме да буде стресно, смешно, дуго траје, заболе вас леђа, али се исплати сваке секунде и сваког новог зујања миксера и зурења у рерну. Деца док им правите рођенданске торте највише воле да гребу остатке фила из шерпи или их лижу са жица миксера. Јесте ли ви то радиле док сте биле деца? Сећате ли се како је то посебан и диван осећај?
И онај када знате да се мама потрудила да вам направи баш ону торту коју највише волите? Јер љубав према мами се на неки чудан, необјашњив начин везује и за ваш дан и колаче, торте…нешто слатко, љубавно, највеће.
И онда ви одете у продавницу и купите торту, или ако имате више лове- наручите је од неке жене која „зна знање“. Хеј, једном годишње! Тада није важно да ли вам је тако лакше, није важно што вам се прошли покушај да украсите ремек дело претворио у Мунков „Kрик“, не продајте причу да немате времена. Не данас. Нађите га, јер није исто! Није исти чак ни укус и напокон и то да кажем -куповне торте су углавном грозне, као да једете размућен шећер који ни нема укус шећера него пластифицираног маргарина.
Овај текст вероватно не бих ни писала да јуче нисам прочитала резултат неког истраживања који ме је засмејао. Научници кажу да када правите слаткише за друге, постајете креативнији, опада вам ниво стреса и емоционално постајете интелигентнији. Смешно ми је јер не верујем да те три ствари могу да буду важније од узбуђења које имам сваког новембра када моја кухиња мирише лепше од бечке посластичарнице.
А деца брзо порасту и тужно је да у одрасли живот закораче без мириса у сећању. Не одузимајте им то.
Извор:Noizz.rs