Prećutno se čudim nekim mamama i već dugo mislim u sebi: „Umukni, to nisu tvoje stvari.“ Al’ ne vredi, kupovne rođendanske torte mi i dalje nemaju smisla.
Žurite, nemate vremena, spajate dva radna vremena – jedno na poslu za platu, drugo kod kuće iz čiste ljubavi. Spavate minimalno i to loše, farba vas komšinica dok vam jedno dete visi na nozi, a drugo je stiglo do lustera. Maštate o tome da se kada uđete u WC niko ne uhvati za kvaku ili počne da viče kao da je u toku pokolj iz crne hronike. Neke od vas verovatno zaspe u toku seksa bez trunke griže savesti ili osećaja da propuštaju nešto veliko.
Zato su instant rešenja potpuno prihvatljiva i hvala onima koji su smislili prodaju očišćenog spanaća na pijaci, oprane salate u supermarketu, zamrznutih proizvoda koji se ispeku za 15 minuta, ribarnica koje besplatno peku ribu, roštiljdžinica koje besplatno peku meso i hopla svi ukućani su srećni, siti i debeli (šala!).
U ovom suludom vremenu kada je igra sa detetom postala istrebljena aktivnost i kada nemate u koga da uprete prstom i kažete „sram te bilo“, jer dan je odavno trebalo produžiti na bar 28 sati, instant rešenje često podrazumevaju lovu. Lovu za ženu koja će umesto vas očistiti kuću, za gotov obrok, za igraonicu, i neku siću za kupovne vanilice. Tako mame kupuju svoje vreme i zbog toga niko nema prava da ih osuđuje.
Rođendan je, drage keve, svakome od nas, pa i našoj deci jednom godišnje. Ne postoji ništa lepše na svetu od pravljenja torte za vaše dete. Ume da bude stresno, smešno, dugo traje, zabole vas leđa, ali se isplati svake sekunde i svakog novog zujanja miksera i zurenja u rernu. Deca dok im pravite rođendanske torte najviše vole da grebu ostatke fila iz šerpi ili ih ližu sa žica miksera. Jeste li vi to radile dok ste bile deca? Sećate li se kako je to poseban i divan osećaj?
I onaj kada znate da se mama potrudila da vam napravi baš onu tortu koju najviše volite? Jer ljubav prema mami se na neki čudan, neobjašnjiv način vezuje i za vaš dan i kolače, torte…nešto slatko, ljubavno, najveće.
I onda vi odete u prodavnicu i kupite tortu, ili ako imate više love- naručite je od neke žene koja „zna znanje“. Hej, jednom godišnje! Tada nije važno da li vam je tako lakše, nije važno što vam se prošli pokušaj da ukrasite remek delo pretvorio u Munkov „Krik“, ne prodajte priču da nemate vremena. Ne danas. Nađite ga, jer nije isto! Nije isti čak ni ukus i napokon i to da kažem -kupovne torte su uglavnom grozne, kao da jedete razmućen šećer koji ni nema ukus šećera nego plastificiranog margarina.
Ovaj tekst verovatno ne bih ni pisala da juče nisam pročitala rezultat nekog istraživanja koji me je zasmejao. Naučnici kažu da kada pravite slatkiše za druge, postajete kreativniji, opada vam nivo stresa i emocionalno postajete inteligentniji. Smešno mi je jer ne verujem da te tri stvari mogu da budu važnije od uzbuđenja koje imam svakog novembra kada moja kuhinja miriše lepše od bečke poslastičarnice.
A deca brzo porastu i tužno je da u odrasli život zakorače bez mirisa u sećanju. Ne oduzimajte im to.
Izvor:Noizz.rs