Ницање првих зубића код деце врло често зна да буде узрок неспавања за целу породицу. Али, кад се тај први зубић појави, то зна да буде узрок и велике радости за маму и тату.
За наш портал, о првим зубићима, томе кад их можемо очекивати и како детету олакшати тај период као и о родитељској бризи ако први зуб не дође „на време“ разговарамо са Дубравком Јовановић, специјалистом оралне хирургије и оснивачем ординације Дентал Вортекс.
– Иако се ницање првог зуба очекује између шестог и десетог месеца, одступања од осамнаест месеци нису ретка и не би требало да изазову страх код родитеља. Симптоми који се јављају приликом ницања зуба су повећано лучење пљувачке, црвенило и отечене десни на месту где би зуб требало да се појави. Некада може да се појави ерупциона циста која се види као плава, црвена избочина на деснима. То родитеље зна да уплаши, али без правог разлога. Она ницањем зуба сама нестане. – објашњава др Јовановић.
Она каже и да у фазама избијања млечних зуба дете може бити раздражљиво и узнемирено, што је родитељима већ врло добро познато.
– Такође, ако се у периоду када се први зубић очекује појави и температура, родитељи је обично и припишу томе што расту зуби. Међутим, овај симптом је најчешће повезан са вирусним инфекцијама које коинцидирају са ницањем зуба. У том периоду бебе покушавају да олакшају свраб и бол тако што све стављају у уста, па се дешавају и инфекције. – рекла је наша саговорница.
Период од појављивања првог зубића у устима до ерупције последњег млечног зуба је дуг и траје у просеку око три године. С обзиром на дужину трајања и израженост симптома др Јовановић каже да њене колеге у Дентал Вортексу о томе разговарају са родитељима и понекад саветују употребу препарата на бази локалних анестетика или употребу хомеопатских таблетица, а некада и аналгетике.
– Веома је важно да се одржавање оралне хигијене започне још пре ницања зуба тако што се усна дупља пребрише комадићем газе натопљеном у физиолошки раствор. Појавом првог зуба у устима креће се са његовим чишћењем. За почетак газа, а касније употреба меких четкица које су специјално дизајниране за децу. Пасте које се користе треба да садрже флуориде, супстанце које штите глеђ од каријеса. Доза флуорида је ограничена и зависи од узраста детета. Концентрација од 500 ppm се препоручује деци до две године, 1000 ppm од две до шест година и деца преко шест година могу да користе пасте са 1450 ppm флуорида. – објашњава др Јовановић.
Када је реч о првом одласку код стоматолога, он се препоручује када дете напуни годину дана. Тада ће зубар обавити први преглед и едуковати родитеље о правилном одржавању оралне хигијене. Важно је да се дете навикне на простор стоматолошке ординације и стекне поверење у стоматолога да би долазака за њега био пријатан.
– Никако није добро доћи први пут када се деси каријес и тражити интервенцију одмах и тад. За дете то може бити стресно и лако се може створити отпор према одласку у стоматолошку ординацију који се касније теже решава него да смо отпочетка радили на томе да му долазак зубару буде пријатно искуство. – рекла је
Очување млечних зуба је често занемарено од стране родитеља које они сматрају заменљивим и као такве привременим. Међутим, очување млечних зуба здравим до смене дентиције доприноси правилном расту и развоју вилица, виличних костију као и читавог максилофацијалног система.
– Млечни зуби су чувари простора за сталне зубе и важно је да немамо став да није важно ако испадну раније. За очување здраве оралне средине врло је важна и правилна исхрана. Дете треба да има уобличене оброке и слаткиши се деци дају непосредно након оброка а не као засебна ужина. Када се беби избацују ноћни оброци никако их не замењивати слатким напицима већ водом. Зубе је важно прати ујутру пре првог оброка и увече након последњег оброка.
Идеално би било да се зуби перу након сваког оброка али се саветује да се минимално перу два пута дневно. Родитељи би требало да перу зубе деци и да контролишу колико су добро опрали зубиће, чак до десете године, јер се сматра да деца тек тада постају потпуно мануелно спретна да то могу сами добро да ураде. – подсећа др Дубравка Јовановић. Она додаје да родитељи који нису сигурни да ли њихова деца правилно перу зубе увек могу свратити у Дентал Вортекс да се посаветују са њом или њеним колегама.
Око шесте године живота почиње смена дентиције и ницање сталних зуба. Редовним одласцима код стоматолога, стоматолог може на време да процени да ли ће зуби заузети свој физиолошки положај или постоје препреке за ницање сталних зуба. Уколико постоји потреба, стоматолог ће препоручити ношење мобилног апарата и умногоме олакшати детету правилан раст и развој зуба и вилица.
Табела ницања МЛЕЧНИХ ЗУБА
6-10 месец – доњи централни секутићи (доње јединице)
8-12 месец – горњи централни секутићи (горње јединице)
9-13 месец – горњи латерални секутић
10-16 месец – доњи латерални секутици
13-19 месец – горњи први кутњаци
14-19 месец – доњи први кутњаци
16-22 месец – горњи очњаци
17-23 месец – доњи очњаци
23-31 месец – доњи други кутњаци
25-33 месец – горњи други кутњаци
Ницање СТАЛНИХ ЗУБА
6-7 година – горњи и доњи први кутњаци и доњи централни секутићи
7-8 година – горњи централни секутићи и доњи латерални секутићи
8-9 година – горњи латерални секутићи
9-10 година – доњи очњаци
10-11 година – горњи први прекутњаци
10-12 година – горњи други прекутњаци и доњи први прекутњаци
11-12 година – доњи други прекутњаци
11-13 година – доњи други кутњаци
12-13 година – горњи други кутњаци
17-25 година – горњи и доњи трећи кутњаци