Nicanje prvih zubića kod dece vrlo često zna da bude uzrok nespavanja za celu porodicu. Ali, kad se taj prvi zubić pojavi, to zna da bude uzrok i velike radosti za mamu i tatu.
Za naš portal, o prvim zubićima, tome kad ih možemo očekivati i kako detetu olakšati taj period kao i o roditeljskoj brizi ako prvi zub ne dođe „na vreme“ razgovaramo sa Dubravkom Jovanović, specijalistom oralne hirurgije i osnivačem ordinacije Dental Vorteks.
– Iako se nicanje prvog zuba očekuje između šestog i desetog meseca, odstupanja od osamnaest meseci nisu retka i ne bi trebalo da izazovu strah kod roditelja. Simptomi koji se javljaju prilikom nicanja zuba su povećano lučenje pljuvačke, crvenilo i otečene desni na mestu gde bi zub trebalo da se pojavi. Nekada može da se pojavi erupciona cista koja se vidi kao plava, crvena izbočina na desnima. To roditelje zna da uplaši, ali bez pravog razloga. Ona nicanjem zuba sama nestane. – objašnjava dr Jovanović.
Ona kaže i da u fazama izbijanja mlečnih zuba dete može biti razdražljivo i uznemireno, što je roditeljima već vrlo dobro poznato.
– Takođe, ako se u periodu kada se prvi zubić očekuje pojavi i temperatura, roditelji je obično i pripišu tome što rastu zubi. Međutim, ovaj simptom je najčešće povezan sa virusnim infekcijama koje koincidiraju sa nicanjem zuba. U tom periodu bebe pokušavaju da olakšaju svrab i bol tako što sve stavljaju u usta, pa se dešavaju i infekcije. – rekla je naša sagovornica.
Period od pojavljivanja prvog zubića u ustima do erupcije poslednjeg mlečnog zuba je dug i traje u proseku oko tri godine. S obzirom na dužinu trajanja i izraženost simptoma dr Jovanović kaže da njene kolege u Dental Vorteksu o tome razgovaraju sa roditeljima i ponekad savetuju upotrebu preparata na bazi lokalnih anestetika ili upotrebu homeopatskih tabletica, a nekada i analgetike.
– Veoma je važno da se održavanje oralne higijene započne još pre nicanja zuba tako što se usna duplja prebriše komadićem gaze natopljenom u fiziološki rastvor. Pojavom prvog zuba u ustima kreće se sa njegovim čišćenjem. Za početak gaza, a kasnije upotreba mekih četkica koje su specijalno dizajnirane za decu. Paste koje se koriste treba da sadrže fluoride, supstance koje štite gleđ od karijesa. Doza fluorida je ograničena i zavisi od uzrasta deteta. Koncentracija od 500 ppm se preporučuje deci do dve godine, 1000 ppm od dve do šest godina i deca preko šest godina mogu da koriste paste sa 1450 ppm fluorida. – objašnjava dr Jovanović.
Kada je reč o prvom odlasku kod stomatologa, on se preporučuje kada dete napuni godinu dana. Tada će zubar obaviti prvi pregled i edukovati roditelje o pravilnom održavanju oralne higijene. Važno je da se dete navikne na prostor stomatološke ordinacije i stekne poverenje u stomatologa da bi dolazaka za njega bio prijatan.
– Nikako nije dobro doći prvi put kada se desi karijes i tražiti intervenciju odmah i tad. Za dete to može biti stresno i lako se može stvoriti otpor prema odlasku u stomatološku ordinaciju koji se kasnije teže rešava nego da smo otpočetka radili na tome da mu dolazak zubaru bude prijatno iskustvo. – rekla je
Očuvanje mlečnih zuba je često zanemareno od strane roditelja koje oni smatraju zamenljivim i kao takve privremenim. Međutim, očuvanje mlečnih zuba zdravim do smene denticije doprinosi pravilnom rastu i razvoju vilica, viličnih kostiju kao i čitavog maksilofacijalnog sistema.
– Mlečni zubi su čuvari prostora za stalne zube i važno je da nemamo stav da nije važno ako ispadnu ranije. Za očuvanje zdrave oralne sredine vrlo je važna i pravilna ishrana. Dete treba da ima uobličene obroke i slatkiši se deci daju neposredno nakon obroka a ne kao zasebna užina. Kada se bebi izbacuju noćni obroci nikako ih ne zamenjivati slatkim napicima već vodom. Zube je važno prati ujutru pre prvog obroka i uveče nakon poslednjeg obroka.
Idealno bi bilo da se zubi peru nakon svakog obroka ali se savetuje da se minimalno peru dva puta dnevno. Roditelji bi trebalo da peru zube deci i da kontrolišu koliko su dobro oprali zubiće, čak do desete godine, jer se smatra da deca tek tada postaju potpuno manuelno spretna da to mogu sami dobro da urade. – podseća dr Dubravka Jovanović. Ona dodaje da roditelji koji nisu sigurni da li njihova deca pravilno peru zube uvek mogu svratiti u Dental Vorteks da se posavetuju sa njom ili njenim kolegama.
Oko šeste godine života počinje smena denticije i nicanje stalnih zuba. Redovnim odlascima kod stomatologa, stomatolog može na vreme da proceni da li će zubi zauzeti svoj fiziološki položaj ili postoje prepreke za nicanje stalnih zuba. Ukoliko postoji potreba, stomatolog će preporučiti nošenje mobilnog aparata i umnogome olakšati detetu pravilan rast i razvoj zuba i vilica.
Tabela nicanja MLEČNIH ZUBA
6-10 mesec – donji centralni sekutići (donje jedinice)
8-12 mesec – gornji centralni sekutići (gornje jedinice)
9-13 mesec – gornji lateralni sekutić
10-16 mesec – donji lateralni sekutici
13-19 mesec – gornji prvi kutnjaci
14-19 mesec – donji prvi kutnjaci
16-22 mesec – gornji očnjaci
17-23 mesec – donji očnjaci
23-31 mesec – donji drugi kutnjaci
25-33 mesec – gornji drugi kutnjaci
Nicanje STALNIH ZUBA
6-7 godina – gornji i donji prvi kutnjaci i donji centralni sekutići
7-8 godina – gornji centralni sekutići i donji lateralni sekutići
8-9 godina – gornji lateralni sekutići
9-10 godina – donji očnjaci
10-11 godina – gornji prvi prekutnjaci
10-12 godina – gornji drugi prekutnjaci i donji prvi prekutnjaci
11-12 godina – donji drugi prekutnjaci
11-13 godina – donji drugi kutnjaci
12-13 godina – gornji drugi kutnjaci
17-25 godina – gornji i donji treći kutnjaci