I taman kad pomislim da smo dotakli dno…

februar 11, 2017

Na našu imejl adresu stiglo je pismo kolege (ili koleginice) iz Niša koje vam u celini prenosimo:
Nisam prosvetni radnik. Više ne. Kratak period svog života radila sam taj posao i to pamtim kao lep, izazovan i odgovoran poziv. Nije mi bilo naporno, naprotiv, uživala sam. Ali se nisam u tom poslu videla na duže staze i jednostavno sam krenula drugim putem. Pola moje bliže familije je u prosveti i nekako sam i dalje, htela to ili ne, deo cele te priče.
Sticajem istih okolnosti pratim sve što se dešava i svaki put kad pomislim „E, to je to, ovo je kraj. Ponizili su prosvetu i uništili nastavnički poziv.” neko ili nešto me demantuje i shvatim da, u ovoj državi, uvek može gore.
Sada, kad dvojica ljudi kojima su oduzete licence za rad zbog optužbi kojih su u međuvremenu oslobođeni, pravdu traže gladujući na hladnom asfaltu ispred zgrade u koju ulaze svi oni koji su odgovorni za to što im se dešava, ja imam nekoliko pitanja. Možda nije moje da ih postavim, ali ću to učiniti:
– Kako smo došli do toga da profesori, akademski građani, oni koji našu decu izvode na put, moraju da gladuju da bi njihov problem bio primećen?
– Kako smo došli do toga da, čak ni tada, oni nisu glavna vest u svim medijima?
– Kako je moguće da na ovo svi, baš svi – ĆUTE?
– Kad smo propali toliko da se uopšte dogodi da neko bude oslobođen optužbi, a da mu se pritom ne vrati i posao i nadoknada za pretrpljen stres, već mu umesto toga kradu komad stiropora na kojem leži tražeći pravdu?
– Ko je kriv za to što su nam škole politizovane, a radna mesta rezervisana unapred?
– Kako je moguće da puna dva dana ljudi gladuju, da odgovorni javno priznaju da postoji pravni problem, a da ih NIKO ne pozove na razgovor?
– Kako je moguće da nijedan sindikat ne reaguje?
– Kako je moguće, bivše kolege, da ispred zgrade Vlade nema hiljade nas, roditelja, nastavnika, učenika, da podrže ove hrabre ljude u borbi za pravdu?
– Kako je moguće da su društvene mreže prepune podrške štrajkačima iz svih gradova Srbije, ali samo nekolicina ih obilazi?
– Kako je moguće da, dragi nastavnici, u prosveti uvek, pa i sad, vlada razjedinjenost?
– Na kraju, kako mislite da nam svima bude bolje, ako se ponašamo kao da nam je ovako baš dobro?
 
M. Filipović, Niš

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


4 komentara na "I taman kad pomislim da smo dotakli dno…

  1. Marija kaže:

    Svaka je na mestu! Bravo!

  2. Pomoćno i tehničko osoblje nije deo obrazovnog sistema kaže:

    Koji sindikati! Mnoštvo nastavnika nije u sindikatu. Pomoćno i tehničko osoblje po školama kao članovi sindikata prosvetnih radnika popunjava mesto predsednika sindikata i podrška je direktiru škole za mandat, uglavnom u manjim školskim sredinama kojih u Srbiji ima mnogo.
    U vreme štrajkova prosvetnih radnika najčešće zbog zarade pomoćno i tehničko osoblje i ne štrajkuje nego često ogovara nastavnike. Govore da ne vide potrebu za štrajkom pošto je njihova plata na minimalcu. U doslihu su sa direktorom škole. Oni nisu deo obrazovnog procesa. Njih treba izdvojiti iz budžeta prosvetnih radnika. Njihovo finansiranje i radno angažovanje treba da organizuje neko privredno društvo ili preduzetnik na nivou opštine ili grada, a u budžet prosvete treba uključiti predškolske ustanove umesto pomoćnog i tehničkog osoblja. Treba ispraviti greške iz prošlosti. Pomoćno i tehničko osoblje neka se sindikalno organizuje na nivou opštine ili grada van sindikata prosvetnih radnika i nadoknadu za svoj rad treba da naplaćuje od svog poslodavca preduzetnika ili privrednog društva kod koga imaju radni odnos a u školi obavljaju samo usluge oko održavanja škole!

    1. Samotnjak kaže:

      Da li je moguće da je pomoćno i tehničko osoblje krivo što nastavnici ne žele da budu članovi sindikata i da se sindikalno organizuju? Komentar vam nije na mestu.Što su vam krivi zaposleni čije su plate duplo manje od plata nastavnika koji žele da im neko DRUGI reši goruće probleme u prosveti? Krivi sekretari,računovodje domari,kuvarice i čištace. Ma dajte,molim vas.Umesto empatije prema kolegama,pre svega prema ljudima,pokazujete koliko ste frustrirani i nesposobni.

  3. Profesor kaže:

    Meni samo nije jasno kako može direktor KOJI NEMA LICENCU DA ISTU ODUZME NASTAVNIKU koji je ima.Možda ja ovo i ne razumem pravilno,ali znam da u prosveti odavno mnoge stvari ne razumeju ni oni koji ih osmišljavaju.Sve mi se čini da su mnogi zalutali u prosvetu i od njih se prosveta ne vidi.Ovo kao dopuna da “sekretari,računovodje domari,kuvarice i čištace” i nisu prosvetni radnici ,ma koliko ih istina pogađala.Očito je da se svakog dana “rađaju novi i do sada skrivani problemi”.Vreme će pokazati.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama