Većina studija pokazuje da majka i otac igraju gotovo jednaku ulogu u dečjem emocionalnom razvoju. Razlike proizlaze iz činjenice da su majke tradicionalno mnogo prisutnije u životima dece – uglavnom se brinu za kućne poslove i više vremena provode sa decom kod kuće. Iako je ovaj model nedavno napušten, majke i dalje provode više vremena sa svojom decom i na taj način igraju veću ulogu u njihovom emocionalnom razvoju i odgoju. Zbog toga se čini da je uloga oca zanemarena ili manja od uloge majke, ali to nije slučaj.
Ne zaboravimo da deca mnogo više uče od gledanja nego od razgovora. Ako otac prema supruzi postupa sa pažnjom i poštovanjem, ukoliko odgovorno postupa prema porodičnim obavezama i doprinosi ugodnom i mirnom kućnom okruženju, ćerka će takav model ponašanja usvojiti kao uzor ponašanja svog budućeg muža.
S druge strane, ako otac prema supruzi postupa grubo, nepažljivo, ako je retko prisutan kod kuće, ne preuzima odgovornost za važne porodične stvari, ako doprinosi stvaranju neprijatne i napete atmosfere u kući… i tada postaje model za ponašanja i vrlo često, nesvesno, i ćerka može izabrati takvog muža.
I na kraju, ako otac napusti porodicu i nema kontakt sa ćerkom ili su ti kontakti retki i nedovoljni, devojčica često prihvata takav obrazac ponašanja i nehotice bira partnera koji će na ovaj ili onaj način činiti da se ona oseća napuštenom.
Stoga je dobro za očeve da prema ćerkama postupaju na način i s pažnjom kao što bi želeli da njihovi muževi s njima sutra postupaju. Nijedna krajnost nije dobra, pa tako ispunjavanje svih želja, nekritički stav za ponašanje devojčica, ali i prekomerna strogost, nepristupačnost ili rigidnost u ponašanju oca prema ćerki, doprinose narušavanju ili zaustavljanju detetovog emocionalnog razvoja.
Ali uloga oca ne završava se u ranom detinjstvu ćerke. Očevi mogu biti od velikog značaja u tinejdžerskim danima njihovih kćeri, kada počinju pokazivati interesovanje za suprotni pol. Uloga oca u ovom periodu može pomoći devojčici da bolje upozna dečake na siguran način. Razgovori oca i ćerke o njenim problemima i dilemama o njenim prvim momcima čine devojčicu slobodnom za razgovor sa budućim partnerima i o emocionalnim, seksualnim i drugim temama vezanim za njihovu intimu.
U adolescenciji je otac važan izvor podrške u životu ćerke. Ako se njihov odnos razvio u prijateljski odnos međusobnog poverenja, otac može biti zamah i podrška bezbolnom prevladavanju razvojnih kriza i njene emocionalne i ekonomske nezavisnosti. Razgovori sa ocem o izboru profesije, poteškoće u prvom poslu, izboru budućeg partnera (muža) mogu biti od neprocenjive važnosti za ćerku ako se među njima razvije zdrav odnos poverenja i međusobnog poštovanja.
Uloga oca u životu ćerke ne prestaje ni kada je udata i ima decu. Za to vreme, otac može biti odličan savetnik i podrška tokom krize braka svoje ćerke, ali takođe može razviti dobar odnos sa njenim mužem i tako doprineti većoj porodičnoj koheziji.
Autor: Lidija Zorba, magistar psiholoških nauka
Izvor: deca.mk