Pogrešno je misliti da je autizam mentalno oboljenje. Sve je više dokaza o tome da je reč o poremećaju rada mozga koji može da pogodi svaku bebu. Ipak, postoji način da se na vreme otkrije i leči…
Autizam, za razliku od opšte prihvaćene pretpostavke, nije mentalno oboljenje, već poremećaj organskog porekla. Javlja se kao posledica oštećenja mozga i ispoljava se kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, procesu mišljenja i razumevanja socijalnih situacija.
Stepen i način ispoljavanja oboljenja uvek je različit i zato se zapravo govori o spektru. Prvo što se u razgovoru sa zaposlenima u specijalizovanoj ustanovi pominje jeste stara, svima dobro poznata priča o stigmatizaciji svega nepoznatog i neuobičajenog u našoj sredini, pa tako i autizma.
Deca koju društvo u samom startu odbacuje, zahvaljujući stručnom timu opstaju i postižu određene rezultate. Međutim, u našoj zemlji za ovu decu ne postoji sistemsko, trajno rešenje. Osim ponekog specijalnog odeljenja, kojih je veoma malo u odnosu na potrebe cele Srbije, veliki broj dece sa problemima u razvoju, pa samim tim i autizmom, nalazi se van obrazovnog sistema. Dakle, čak 80 odsto mališana kojima je preko potrebna pomoć nije registrovano, te ceo život provode kod kuće u iščekivanju da neko obrati pažnji na njih, te da im ukaže neophodnu pomoć.
Najveći problem utvrđivanja autizma jeste “pogrešna dijagnostika”. Ova bolest se dijagnostikuje tokom prve tri godine života i to isključivo posmatranjem ponašanja. Upravo zbog toga, nudimo vam test koji bi mogao da pomogne stručnjacima prilikom postavljanja dijagnoze.
Test je kreirala doktorka Emi M. Veterbi sa Univerziteta na Floridi, a on može da posluži roditeljima kao smernica u otkrivanju mogućih problema. Lista sa pitanjima namenjena je roditeljima beba starosti od devet do 24 meseca.
Pitanja za roditelje:
1. Možete li jasno utvrditi kada je vaše dete srećno, a kada uznemireno?
2. Da li dok se igra svojim igračkama, okreće pogled prema vama i proverava da li ga gledate?
3. Da li se vaše dete smeši dok vas gleda?
4. Kada gledate prema igrački na drugom kraju sobe i pokazujete prstom na nju, da li i dete gleda u pravcu igračke?
5. Da li vas moli za pomoć kada želi neki predmet koji ne može da dohvati?
6. Kada ne obraćate pažnju na svog mališana, da li pokušava da vam se nametne na bilo koji način?
7. Da li vaše dete čini nešto za šta zna da bi moglo da vas nasmeje?
8. Da li pokušava da skrene pažnju na nešto kako bi vas nateralo da i vi pogledate u taj predmet, ne očekujući da ćete nešto sa njim da uradite?
9. Da li kupi predmete iz okoline i daje ih vama (na čuvanje)?
10. Da li vam pokazuje predmet u svojim ručicama, ali bez namere da ga da vama u ruke?
11. Da li vaš mališan maše kako bi pozdravio druge ljude?
12. Da li pokazuje prstićem prema određenim predmetima iz svoje okoline?
13. Da li maše glavicom kada želi da da potvrdan odgovor?
14. Da li vaše dete koristi glasove i/ili reči da bi zadobilo vašu pažnju?
15. Da li spaja glasove u reči (npr. ma-ma, ga-ga, a-gu, a-bu, pa-pa, ba-ba)?
16. Koliko od sledećih slogova vaše dete koristi: ma, na, ba, da, ga, va, la, ja, sa, ša?
17. Koliko reči vaš mališan koristi smisleno, a da ih vi razumete i raspoznajete (npr. ham = želim da jedem, dede = deda, to = daj mi to, brm-brm = auto…)?
18. Da li može da spoji dve reči (npr. jos papa = želim još da jedem, to daj = daj mi to, brm-brm pa-pa = ide auto, ma-ma tu = mama dođi ovde)?
19. Kada ga zovete imenom, da li reaguje okretanjem glave i gledanjem prema vama?
20. Koliko reči ili fraza vaše dete razume bez gestikuliranja i dodatnih neverbalnih objašnjenja?
21. Pokazuje li vaše dete interes prema igri velikim brojem različitih igračaka?
22. Koliko od sledećih predmeta vaše dete koristi spretno: čaša, bočica, posudica, kašika, češalj ili četka za kosu, četkica za zube, sunđer za kupanje, lopta, autić, telefon-igračka?
23. Koliko kockica u visinu vaše dete može da složi?
24. Da li se prema igračkama ponaša kao da su žive (npr. hrani plišanu igračku, stavlja životinjice da spavaju, stavlja životinjice u prikolicu kamiona i sl.)?
Napomena:
Ukoliko odgovorite NEGATIVNO ili NEODREĐENO na više od pet pitanja, bilo bi dobro da se obratite stručnjaku. Napominjemo, ova lista je samo smernica pomoću koje možete ustanoviti razvija li se vaše dete pravilno, odnosno ima li ili nema u njegovom mentalnom razvoju nagoveštaja da bi moglo postati autistično. Dakle, nije reč o psiho-testu!
Izvor: lepotaizdravlje.rs