Deca vole da kod kuće budu okružena svojim najmilijima, svojim igračkama koje će koristiti baš onako kako oni žele i kada to žele, stoga im je vrlo važan odmor od vrtića kao i odraslima od posla, piše vaspitačica Sanja Hajsek.
Jeste li se ikada zapitali kako izgleda dan vašeg deteta u vrtiću? Šta radi, da li je srećno, nervozno, u konfliktu, kako to rešava, plače li ili se smeje?
Tipičan dan deteta u vrtiću izgleda otprilike ovako:
7:00-8:00: Dolazi u vrtić, pozdravlja prijatelje i vaspitačicu, doručkuje i kreće sa aktivnostima, slaže kocke, kuva u kuhinjici, igra društvene igre, vežba, crta, slika… Igra je temeljna dečja aktivnost preko koje dete uči, stiče nova iskustva i spoznaje, ulazi u interakciju i društvene odnose s odraslima i decom.
9.30-10:00: Vreme voćne užine i odlazak na igralište gde trči, ljulja se i penje, igra različite igre, baca se u sneg i upija zrake sunca.
11.30-12:00: Vreme ručka, biranje najlepšeg komada hleba i uživanje u ukusnom i zdravom obroku kojeg su kuvarice spremile s mnogo ljubavi. Nakon ručka siti i čisti ležu na svoje krevetiće, poređani jedan do drugoga poput malih patuljaka uz ugodnu relaksirajuću muziku ili priču koju im je vaspitačica ispričala tonu u miran san.
Oko 14 sati, jedan po jedan otvaraju svoje okice i jedu popodnevnu užinu. Već do 16 sati većina njih je već otišla svojim kućama sa smeškom na licu. Lep dan, zar ne?
Šta deca stvarno rade u vrtiću?
Sada razmislite o aktivnostima kojima se bavi i kako one utiču na dete. Dok slika temperama više puta pogreši, isprlja se, naslika ili jednostavno manipuliše bojom po papiru. Istovremeno oseća sreću i ushićenje zbog zadovoljstva postignutim, a teskobu zaprljanom majicom, prolivenom bojom, prljavim rukama, neuspehom, a nakon svega sad to još mora i pospremiti, presvući se i oprati.
Kada igra igru memorije mora da se koncentriše kako bi zapamtio svaku okrenutu sličicu, pri tome osim što stiče razvoj koncentracije, opažanja i okulomotorne koordinacije ulazi u socijalnu interakciju sa saigračem koji ga optužuje za varanje nakon čega sledi promišljanje o sukobu, pravilima, rešavanje nastalog problema. Nakon igre memorije slaže kocke u toranj. Kada se približi kraju gradnje toranj se ruši, a kocke padaju na pod. Sledi nekoliko pokušaja gradnje novog tornja, sad kada je već skoro gotov, vaspitačica zove na pospremanje sobe, voćnu užinu, a uskoro bi trebalo izaći na igralište.
Istovremeno je srećan i ushićen jer idu napolje, a s druge strane pomalo tužan jer ovaj svoj hvale vredan trud mora pospremiti. U garderobi pokušava da obuje nove fensi patikice koje mu je neki dan kupila mama. Gura, navlači, poteže, ali ne ide, lakše je dedi bilo iščupati repu nego njemu navući patiku. Na sreću tu je njegova super teta koja rešava problem. Dok je na igralištu trči, šutira loptu, nekoliko puta pada. Izgleda da te lepe patike baš i nisu za fudbal. Danas je na jelovniku njegovo „najdraže“ jelo, riba, spanać i krompir. Uspeva da pojede ručak pa čeka kako bi se za nagradu zasladio posebnim keksićem. Na kraju dana mama se čudi kako je to uspeo da pojede jer kod kuće to ne bi ni probao. Ne zaboravite, za to je trebalo puno upornosti vaspitačice.
Sledi obavljanje nužde, umivanje i pranje ruku. Vreme je za dnevni odmor. Spotičući se o krevetiće traži svoj. Kad ga nađe, seda i pokušava da skine preuske farmerice koje mu je baka kupila za Božić. Dok se one lepe za njegove znojne noge uspeva se istrgnuti iz tog plavog oklopa. Pokušava da navuče pidžamu i prepun doživljaja od današnjeg dana tone u snove. Oko 15 sati užina ga već čeka na stolu, a kroz hodnik se čuju koraci roditelja koji dolaze po svoja sunašca. Dolazi i njegova mama pa sa smeškom pozdravlja prijatelje i ide kući. Lep dan, pun pesme, igre, veselja, učenja, frustracije, teskobe, pozitivni i negativnih emocija, čak i odmora.
Kakav je vaš dan i po čemu se razlikuje od dečjeg dana?
Sada, dragi roditelji, razmislite o vašem radnom danu, onom od juče, pre nedelju, mesec dana. Koja je razlika između vašeg i detetovog dana? Kada malo bolje razmislite, zapravo je vrlo mala. I odrasli i deca bude se rano hteli oni to ili ne. Deca odlaze u vrtić, a vi na posao. Oboje se susrećete s novim izazovima, uspesima i neuspesima, usponima i padovima.
Prosečno radno vreme na poslu traje 8 sati, detetov radni dan često traje i duže ako uzmemo u obzir da je dete u vrtiću dok se vi vozite na posao i s posla ili iskoristite priliku za kafu ili kupovinu. Odrasli znaju reći „ali ja plaćam račune“, „ja kuvam i peglam“, „ja imam bebu“, „to je samo dete“. Za to vreme njihovo voljeno dete provodi više vremena u vrtiću okružen izazovima i osobama koje mu se možda sviđaju, a možda i ne. Svako dete kao i odrasla osoba ima potrebu za predahom i prekidom rutine. Setite se toga sledeći put kada pomislite da dete može čitavo leto da provede u vrtiću…
Izvor: Index.hr
Priredila: Slađana Pantović