Pred našim očima dešava se tiha tragedija. Tu, u našim domovima, a tiče našeg najvrednijeg blaga – naše dece. Možda niste primetili, ali naša deca su u razornom emocionalnom stanju! Statistike su poražavajuće i najgore u poslednjih 15 godina. Evo šta kažu:
– Jedno od petoro dece ima mentalne probleme
– Poremećaj pažnje, odnosno hiperaktivnost je povećana za 37%
– Tinejdžerske depresije su povećane za 37%
– Za čak 200% je povećana stopa samoubistava među decom od 10 i više godina.
Koliko još pokazatelja, glasnih signala je potrebno pre nego što se probudimo?
Ne, nije opravdanje to da je sada samo dijagnostika uznapredovala!
Ne, „to je genetika” nije dobar izgovor!
Ne, „za sve je kriv školski sistem” nije dobar izgovor!
Bolna istina je da smo MI roditelji krivi za sve što se dešava našoj deci.
Naučno je dokazano da mozak ima mogućnost da se prilagođava okolini. Nažalost, u tu okolinu spada i roditeljstvo koje pružamo našoj deci i na taj način usmeravamo njihov mozak u pogrešnom pravcu.
Da, postoje i uvek je bilo dece koja su rođena sa invaliditetom i pored svih napora njihovih roditelja da im pruže dobro izbalansirano okruženje i roditeljstvo, ova deca se mnogo bore i pate. O takvoj deci ja ne pričam ovde.
Ja govorim o mnogim drugim roditeljima koji čim počnu da menjaju svoje poimanje roditeljstva, i njihova deca počnu da se menjaju.
Šta, zapravo, nije u redu?
Današnja deca su lišena osnova zdravog detinjstva, kao što su:
– Emotivno dostupni roditelji
– Jasno definisane granice i smernice
– Odgovornosti
– Uravnotežene ishrane i adekvatnog sna
– Vežbi i igara na otvorenom
– Kreativnih igara i socijalne interakcije
– Mogućnosti za nestrukturirano vreme i dosadu
Umesto toga, deca dobijaju:
– Digitalno ometene roditelji, koji stalno gledaju u telefon
– Popustljive roditelje čija deca su „vladari sveta“
– Osećaj za prava, ali ne za odgovornost
– Neadekvatan san i neuravnoteženu ishranu
– Stalno sedenje, nekretanje i život u zatvorenom
– Beskrajnu stimulaciju tehnološke bebisiterke
– Trenutni uspeh i odsustvo bilo kakve dosade
Može li neko zamisliti da je moguće da se podigne zdrava generacija u takvom nezdravom okruženju? Naravno da ne! Ne postoje prečice za roditeljstvo, i ne možemo prevariti ljudsku prirodu. Kao što vidimo, rezultati su poražavajući. Naša deca plaćaju gubitak dobro izbalansiranog detinjstva sa svojim emotivnim blagostanjem.
Kako to popraviti?
Ako želimo da naša deca izrastu u srećne i zdrave osobe, moramo se probuditi i vratiti se osnovama. I dalje je moguće! Već i za nedelju dana. Postavite granice i zapamtite da ste vašem detetu roditelj, a ne prijatelj. Ponudite deci dobro izbalansiran način života ispunjen onim što deci treba, a ne samo onim što žele. Nemojte se plašiti da kažete „Ne!“ svojoj deci za ono što oni žele a nije im potrebno.
– Obezbedite deci kvalitetnu hranu i ograničite grickalice
– Provedite jedan sat dnevno u zelenom prostoru: biciklizam, planinarenje, pecanje, gledajući ptice/insekte
– Neka imaju porodičnu večeru bez upotrebe telefona
– Odigrajte jednu društvenu igru dnevno (napravite listu porodičnih igara)
– Neka vaše dete bude zaduženo za jedan kućni posao dnevno (pospremanje igračaka, sređivanje odeće, raspakivanje namirnica, postavljanje stola, itd.)
– Ustalite vreme za spavanje, kako biste osigurali da vaše dete dobije dovoljno sna. Ne koristite tehnologiju za uspavljivanje.
– Učite ih odgovornosti i nezavisnosti.
– Nemojte ih previše štititi od malih propusta. To im trenira veštine potrebne da prevaziđu veće životne izazove.
Nemojte pakovati ranac vašeg deteta, neka nosi svoj ranac, ne donosite u školu zaboravljene užine i blokove, ne ljuštite bananu petogodišnjaku. Naučite ih veštinama a ne da radite za njih.
Naučite ih da budu strpljivi, da umeju da sačekaju i neka im bude i dosadno. Dosada budi kreativnost.
Ne osećajte se odgovornim da budete zabavljač svog deteta.
Nemojte koristiti tehnologiju kao lek za dosadu.
Izbegavajte korišćenje tehnologije za vreme obroka, u automobilima, restoranima, tržnim centrima. Koristite ove trenutke kao mogućnost da trenira svoj mozak u stanju dosade.
Pomozite im da stvore „komplet prve pomoći protiv dosade“.
Budite emocionalno dostupni za povezivanje sa decom i naučite ih samoregulaciji i socijalnim veštinama:
Isključite telefone dok su deca u krevetu da bi se izbeglo digitalno ometanje.
Postanite emotivni trener vašeg deteta. Učite ih da prepoznaju i da se suoče sa frustracijama i besom.
Naučite ih da čestitaju, vrate pozajmljeno, podele, saučestvuju, ćaskaju…
Povežite se emotivno – osmeh, zagrljaj, poljubac, golicanje, čitanje, ples, skok, ili puzanje sa svojim detetom.
Moramo napraviti promene u životima naše dece pre nego što cela ova generacija dece ne postane medicinski problem! Još uvek nije kasno, ali će uskoro će biti …
Priredila: Andrijana Maksimović
Izvor: parenting-club