Немогуће je размазити децу ако им родитељи показују љубав

2 марта, 2019

Нове генерације родитеља приликом васпитања деце све више прибегавају саосећајним методама, односно тзв. саосећајном родитељству, за које баке и деке тврде да је млако и благо васпитање.

Foto: Canva

 

Поменути облик васпитања првенствено се темељи на нежним методима, пуним разумевања дечијих потреба. Мало ко током свог живота није чуо реченицу да „начин на који се бринете за дете у првим годинама његовог живота увелико утиче на то какво ће оно бити као одрасла особа“.

Колико саосећајно родитељство помаже деци да буду бољи људи кад одрасту у односу на оне који су током одрастања изложени чврстој руци родитеља, прича бањалучки психолог и едукатор у „Школици за родитеље или како васпитати дијете у савременом добу“ Снежана Јонџа.

Она истиче да саосећање игра велику улогу у процесу васпитања, те да родитељи морају бити сензитивни према потребама своје деце.

– То су потребе за сигурношћу, топлотом, његом, прихватањем, љубављу, потребе неопходне за преживљавање, раст и развој деетета. Проблем настаје када родитељи не разликују потребе од дечијих жеља па крену са куповином најскупљих играчка без којих дете може да се игра – појашњава Јонџа.

Према њеним речима, најбољи стил за васпитање је онај који задовољава све дечије потребе и малишана спрема за живот у заједници путем постављања граница.

– Друштво нам свакодневно поставља границе и захтева да их поштујемо. Зато је задатак родитеља да дете припреме и поставе му границе понашања. Дисциплина је важан сегмент васпитања и не захтева ауторитативан васпитни стил који је штетан за дете – прича Јонџа и додаје да се дисциплина може постићи методима који у исто време граде однос поверења и љубави између родитеља и детета.

Јонџа тврди да је немогуће размазити децу ако им родитељи показују љубав, а постају размажена тек када им се не постављају границе и захтеви и ако изостане дисциплина.

– Љубав и разумевање не искључују дисциплину. Да би дете израсло у емотивно стабилну, зрелу и самосталну особу, неопходно је да добије љубав и разумевање и буде дисциплиновано. Деци се мора забранити понашање које је штетно за њих и околину – рекла је Јонџа и прецизирала да маме и тате треба да науче да одбију испуњавање дечијих жеља, али да покажу детету да га у исто време воле и прихватају.

Саосећање и показивање емоција не искључује коришћење казни и награда, напротив, врло су пожељне уколико се дозирају на прави начин. Неопходно је деци упућивати реалне похвале, а награде су пожељне код већих успеха.

– Казне су деструктивне уколико укључују насиље, агресију и увреде, али су врло конструктивне уколико одузимају детету угодности попут гледања цртаћа или мобилног телефона, као и задужења попут брисања прашине, прања судова или доношења дрва – појаснила је Јонџа.

Блогерка Сандра Симоновић на свом блогу  пише да повезујуће родитељство ствара чврсте веза са дететом, на основу којег родитељи постају мудрији, саосећајнији и бољи јер помажу детету да израсте у сигурну и смирену особу, те да такве односе ствара с другим људима.

– Саосећајно родитељство се темељи на грађењу односа. Нису толико важни сами методи васпитања колико је важан однос међу родитељима и децом, тражење непрестаног додира. Претпоставка је да се дете непримерено понаша када не осећа везу између родитеља и самог себе. Када нађемо начин да осетимо једно друго, дететово понашање је „уређено“ и спремно за сарадњу – пише Симоновићева.

Она наглашава да је темељ поменутог васпитања лични рад самог родитеља и истиче да је важно детету и себи дозволити да осећају и изразе сва осећања кроз која пролазе.

Главне особине саосећајног родитељства:

*Изградња односа и тражење додира кроз заједничке тренутке, грљење, изражавање љубави речима и делима, заједнички осмеси, играње

*Лични раст и развој родитеља и искрено његовање свог односа

*Дозвољавање изражавања осећања детету

Подршка у тешким и тренуцима снажних емоција

Бити свјестан да је дете ваше огледало и да оно што вас мучи, умара и нервира код њега је заправо оно што радите сами

Васпитање без казни и награда – Не треба ни понижавати, говорити ружне речи и погрдна имена и избегавати изразе никад и увек, не моралисати, не подсмевати се, не омаловажавати и слично.

Похвале изговарати описно, на пример речима описати шта нам се највише допада на слици коју је дијете нацртало.

Реч проблем заменити речју изазов како бисте се унутар себе и породице помирили с тим да је свака ствар, ма колико запетљана и тешка била, решива.

У говору се не користе термини „добро дете“ и „лоше дете“ јер не желимо послушно дијете које не мисли својом главом, већ креативно које ће дати лични допринос свему.

Аутор : Анита Јанковић

Извор:гласрпске

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама