Marihuana ili kanabis je psihoaktivna supstanca zabranjena zakonom, čija je upotreba raširena među mladim ljudima širom sveta. Dobija se iz lišća biljaka Cannabis sativa ili indica.
Suvo lišće može da se puši („džoint“), dodaje u hranu (kolačići, gumene bonbone), ako je u obliku tečnosti može da se koristi preko e-cigareta (vejpa) ili takođe da se dodaje u hranu i piće. Aktivna supstanca je THC (tetrahidrokanabinol) koje ima značajno više u marihuani danas nego pre 30 godina, 7-15%, čak i 20% u skanku, koji predstavlja najjači oblik marihuane.
Prema evropskom istraživanju koje je sprovedeno 2019. godine među učenicima prvog razreda srednjih škola u Srbiji, kanabis je najčešće korišćena droga: probalo je 7,3% učenika tokom dotadašnjeg života, 5,6% učenika u poslednjih 12 meseci, a 3,2% u poslednjih mesec dana, sa nešto većom učestalošću među dečacima. Skoro trećina učenika imala je prilike da proba, ali to nije učinila, što govori o tome koliko je marihuana dostupna tinejdžerima. S obzirom na to da je u nekim evropskim zemljama marihuana legalizovana za ličnu upotrebu, kod mladih se sve više razvija mišljenje da ona nije opasna i da ne izaziva zavisnost.
THC iz marihuane izaziva mentalne i fizičke efekte
Ukoliko se marihuana puši, efekat nastupa trenutno i traje 6 ili više sati, a ukoliko se pojede, efekti nastupaju nakon 30 minuta do sata i traju 12 ili više sati.
Brzi efekti (kada je neko „urađen“ ili „haj“) se ispoljavaju euforijom, promenom raspoloženja, gubitkom osećaja za vreme, problemima sa razmišljanjem, oštećenjem memorije, izmenjenim pokretima tela. Konzumiranje veće količine marihuane nije životno ugrožavajuće, ali može da izazove mučninu, povraćanje, gubitak kontakta sa stvarnošću (halucinacije, paranoju), čak i psihotičnu epizodu i da pogorša šizofreniju, što dovodi do sve češćeg kontakta sa urgentnim medicinskim službama.
Dugotrajni efekti se ispoljavaju uticajem na razvoj mozga kod tinejdžera jer utiče na formiranje neuronskih veza, čime se narušavaju mišljenje, koncentracija, pamćenje i učenje, IQ se smanjuje za 8, otežana je emocionalna regulacija, kao i donošenje odluka, a dovodi i do zavisnosti. Uvek imajte na umu da se mozak adolescenata razvija do 25. godine i da je zato osetljiviji na bilo koju psihoaktivnu supstancu.
Fizički efekti se ispoljavaju kao problemi sa plućima kao kod pušača cigareta, ubrzan je srčani rad i veći rizik za infarkt, a kod trudnica koje konzumiraju marihuanu je veći rizik za poremećaje mozga i ponašanja kod bebe.
Uživaoci marihuane su, u celini, manje zadovoljni svojim životom, imaju lošije mentalno i fizičko zdravlje, više problema u odnosima sa drugima, imaju lošiji uspeh u školi i češće je napuštaju.
Kako prepoznati da dete koristi marihuanu
Ukoliko primetite da vaš tinejdžer izbegava obaveze u školi ili kući, odustaje od aktivnosti u kojima je uživao, ne vodi računa o higijeni, ima česte promene raspoloženja (npr. iritabilan je ili paranoidan), menja prijatelje, ima probleme sa članovima porodice i drugovima, često laže ili nešto krije, ima promene u apetitu i spavanju, troši više novca nego ranije ili ima više novca, porazgovarajte i vidite u čemu je problem. Svi ovi znaci mogu da ukažu na zloupotrebu kanabisa, i u tom slučaju morate da potražite stručnu pomoć.
Prevencija kao prvi zadatak
Prevencija je uvek ista: budite tu za svog tinejdžera, pokažite ljubav i razumevanje bez „popovanja“, postavite jasne granice šta očekujete u vezi korišćenja bilo koje psihoaktivne supstance i budite informisani da bi argumentovano mogli da se borite protiv zabluda o korišćenju marihuane.
Autor: Dr Tatjana Milošević, pedijatar