Плакање, агресивност, повлачење у себе, буђење током ноћи, одбијање хране, мокрење у кревет… могуће су реакције детета у данима и недељама након поласка у вртић. Шта нам тиме заправо жели поручити и како му можемо помоћи?
„Због поласка у јаслице или вртић дете се често осећа усамљено, збуњено и напуштено. Тешко му је да разуме разлог останка у непознатом окружењу. Његова свакидашња равнотежа је нарушена, што доводи до промена у понашању“, каже Тина Мијат, психолог у загребачком вртићу „Ведри дани“. Она описује како изгледају уобичајене реакције детета које се тек треба прилагодити на боравак у вртићу.
Током процеса прилагођавања дете може плакати приликом спремања за вртић, код одвајања од родитеља и током боравка у групи; протестовати, бурно реаговати, имати нападе беса, бити раздражљиво, нападати, бити безвољно или повучено. По правилу, у позадини агресивног понашања, као што је грижење и ударање, заправо је фрустрација од превише социјално-емоционалних захтева, међу којима су поруке ‘буди добар’, ‘подели с другима’, ‘слушај’; или фрустрација јер дете није добило шта је хтело. Могуће реакције су и буђење током ноћи, неговорење о догађајима из вртића…
Нека деца су склонија реакцијама на физиолошком плану попут одбијања хране, одмора, задржавања столице и сл., а друга су склонија реакцијама у спољном понашању, као што су плач, агресивност или пасивност. Једна од могућих реакција је и регресија у понашању – враћање на незрелија понашања на иначе слабијим дететовим тачкама, па дете на пример поново почне да пишки у кревет, сиса прст, тражи дуду и слично.
Реакције се могу јавити одмах или данима касније
„Такве промене у понашању“, објашњава психолошкиња, „пролазног су карактера и нормалне реакције у процесу прилагођавања. Оне ће нестати када се дете прилагоди новој средини, то јест када се буде осећало сигурно. Код већине деце реакције се јављају одмах на почетку, а код неке након 2-3 дана или чак након недељу дана боравка у јаслицама или вртићу, када дете схвати да ће вртић постати његова свакодневица. Те реакције ће трајати све док дете и његов васпитач не успоставе социо-емоционалну везу и поверење. Прилагођавање је готово кад дете почне спонтано да изражава своје осећаје, потребе, мисли и активно учествује и показује интерес за активностима у групи.“
А како детету помоћи да се носи с овом великом променом и властитим бурним осећајима који га прате? Тина Мијат истиче да је важно не омаловажавати страх и тескобу детета, већ га подстицати да каже шта га мучи и да пита кад нешто треба.
„Поруке којима ћете помоћи детету су, на пример: ‘У реду је плакати кад си тужан’, ‘Како ти могу помоћи?’, а свакако избегавајте поређење с другом децом, забране, наредбе и питања попут ‘Јеси ли био добар?’ Потребно је бити стрпљив, имати разумевања за дететова понашања, за оно што чини и говори, како се осећа. Дајте времена детету, нека разговор о вртићу буде на његов подстицај“, саветује психолошкиња.
Родитељима такође препоручује да испланирају заједничко време с дететом након доласка из јаслица, односно вртића, с пуно опуштајућих игара и мажења, те да не уводе нове промене у детотов живот у овом раздобљу, јер ће сам вртић детету бити велика новост и с њом ће имати пуно посла.
Пише: Ана Доклер
Извор: Клокалница/kerefeke.org.rs