Сваки родитељ рећи ће да је доласком бебе постао брижнији, с пуно нових страхова који се јављају код многих.
Неки од страхова су рационални, неки баш и нису. Али, иако немају баш неко логично оправдање у стварном свету, тешко нам је да их се отарасимо.
1. Отмице деце
Баш много родитеља силно страхује да би неко могао отети њихово дете, а иако стално слушамо о таквим трагедијама, чињеница је да већина таквих случајева уопште не спада у сферу класичних отмица којих се бојимо. Примера ради, у Америци се годишње пријави око пола милиона нестале деце, а само 0,1 посто њих нестало је тако како се бојимо, тј. услед покушаја или отмице од стране потпуног незнанца.
Вероватноћа за било који од таквих сценарија је врло мала.
2. Смрт новорођенчета
Како немамо податке за нас, послужићемо се опет Америком, где је 2016. од око 4 милиона рођених беба пријављено 3700 смртних случајева новорођенчади, али нису сви повезани с том непознаницом званом синдром смрти новорођенчета (СИДС). Преостали део смртних случајева узрокован је случајним гушењем, односно непажњом родитеља који дете нису ставили у сигуран креветић, без великих ћебади, плишаних играчка, јастука…
3. АДХД
Према једном истраживању с Харварда, у појединим деловима Америке својевремено се осетила права “пошаст АДХД-а”, јер се одједном сваки синдром дечје незрелости покушавао ставити у оквире дијагнозе хиперактивности. Међутим, стручњаци су ипак израчунали да би ту дијагнозу требало да има максимално 5 посто деце. Дакле, много мање него што се мисли.
Опасност од које ТРЕБА да страхујете
Уз ова три наведена страха која родитељима широм света стварају панику у глави, постоји један страх који очито не мучи многе, а требало би, а то је паника везана за количину времена проведеног пред екранима.
“Да”, кажу стручњаци и психолози: “Тога треба да се плашите више од ичега”.
Сати које деца проводе пред екранима нису само протраћено време које им је украдено од праве игре. Екрани одмалена негативно утичу на децу која врло брзо почињу да показују знакове зависности (само то желе), што не утиче само на њихов развој или социјализацију. Доказано је да велика количина времена пред обожаваним апаратима мења њихове хормоне, утиче на заостајање у говору, касније води до тинејџерских криза, погоршања менталног стања детета, а о физичким ризицима да и не говоримо.
Уз толико лоших симптома и толиког броја деце с “дијагнозом зависности”, управо су екрани и технологија данас препознати као највећа претња дечјој сигурности.
“И зато се тога треба СТВАРНО плашити”, поручују стручњаци.
Извор: Index.hr