Cilj ovog članka nije rasprava o podobnosti davanja domaćih zadataka i vanškolskih aktivnosti. Znam da je ovo aspekt obrazovnog sistema koji uvek pokreće polemiku. Napominjem ovo u uvodnom delu upravo zato što ne želim da iz ovog teksta iznikne rasprava. Lišno, najčešće dajem zadatke dva puta nedeljno. Mislim da su ovakve odluke mahom subjektivne i da svako treba da ih poštuje. Zato ćemo u ovom članku da se fokusiramo na strategije koje treba primeniti prilikom davanja domaćih zadataka, a uz čiju pomoć će učenici sa lakoćom i uspehom da završe zadato. Iako ne postoji magična formula koja će nam garantovati da smo doprli do svih učenika, možemo i moramo da se poslužimo raspoloživim sredstvima kako bismo podstakli učenike i olakšali im pristup vanškolskim zadacima. Najčešće je pozitivan ili negativan učinak prilikom izrade domaćih zadataka u sprezi sa nastavnikovim pristupom gradivu i učeniku u toku školskog časa.
Pre razrađivanja trika koji donosi uspeh, treba imati u vidu sledeće stvari:
– nikada se ne smeju davati domaci zadaci nakon zvona za kraj časa;
– pokušaj da isplaniraš unapred tip zadataka koji ćeš dati učenicima;
– kada saopšavate učenicima koje su njihove obaveze posle časa, treba ih izgovoriti glasno i nedvosmisleno, a zatim i napisati na tabli;
– treba obratiti pažnju na učenike koji iz bilo kog razloga imaju problema da zapišu zadatke;
– takođe, treba im proverite sveske kako bi se uverili da su zabelezili ono sto je potrebno.
Iz ovih smernica se vidi da je zapravo davanje domaćeg zadatka protokol kojeg se treba uvek pridržavati. Sam trik kojim se treba služiti radi uspešnog i efikasnog ispunjavanja vanškolskih aktivnosti je jednostavan i efektan. Za njegovo izvršenje poželjno je imati u učionici digitalnu tablu ili projektor. Tako će nastavnik najbolje prikazati učenicima zadatke i omogućiti razumevanje oćekivanja i vizuelnim putem.
Dalje sledi ovaj postupak:
– učenik naglas čita napisanu objavu koja se tiče zadatka;
– nakon čitanja, nastavnik razjašnjava ono što je napisano, analizira zadatak i daje uputstva za njegovu izradu. Ovaj korak podrazumeva i da nastavnik uradi postupno deo onoga što je zadato, a da, uzgred, bude siguran da učenik ima isti primer pred sobom i da rešava u korak sa nastavnikom;
– Poželjno je da nastavnik na materijalu koji prikazuje koristi različite boje, kojima će obeležiti ključne reči u tekstu i istaći tako njihovu važnost za dalje razumevanje.
I ovde treba poštovati odreženu proceduru, pa tako svaka boja treba da ima jasno ograničenu funkciju u obeležavanju teksta.
Šta nastavnik dobija korišćenjem trika?
– Nastavnik predstavi zadatak u celosti, da smernice za uspesnu izradu i uspostavi jasne kriterijume i očekivanja, a to se bitno razlikuje od prostog davanja domaćeg zadatka;
– pristupa se, uz nastavnikovu pomoć, svakom tipu zadatka, pa tako učenik može na času da usvoji proces izrade zadatka, koji će ubuduće sam primeniti na sličnim primerima;
– moguće je na vreme uvideti koji učenik je koliko shvatio i odmah poraditi na nejasnoćama.
Šta dobija učenik primenom ovog trika?
– Učiće sa razumevanjem i ispuniće zadatke sa lakoćom;
– prilagodiće se metodi izlaganja koja se bazira na vizuelnom zapažanju, pa će tako razraditi i tu vrstu memorije;
– imaće pred sobom tačno urađen primer na koji će moći da se oslone ako imaju nedoumice;
– znaće na šta da obrate posebnu pažnju zbog istaknutih ključnih reči;
– pošto su savladali osnove na času, biće im lakše da samostalno pristupe zadatku, a samim tim će biti više motivisani i zadovoljniji.
Šta roditelji dobijaju?
– Znaju da deca imaju beleške na koje mogu da se oslone, a ovo je važno i za njih ukoliko hoće da im pomognu pri izradi domaćeg zadatka. Na kraju, sve se svodi na jednostavan protokol koji daje rezultate, a nastavnik samo treba da deo časa posvećen davanju domaćih zadataka posmatra kao jedan od glavnih delova predavanja. Sve što može da se ispredaje može i da se nauči.
