О ризицима касне трудноће говори се и пише често. Познато је да, што су родитељи старији, повећавају се одређени ризици. Примера ради, године оца, по неким истраживањима, повећавају ризик од тога да дете добије дијагнозу аутизма. Да, знамо, познајете аутистичну децу чији су родитељи врло млади. Али наука никад и није искључива. Она зато говори о РИЗИЦИМА који су виши у једној него у другој групи. Не о томе да ће дете старијих родитеља сасвим сигурно имати некакав проблем. Наравно да није тако.
С друге стране, ту је и мајка природа коју још нисмо успели да зауздамо (можда, ипак, на срећу?). А она функционише тако да се јајне ћелије с годинама код жена „троше“ и да их има све мање. Жена се роди са одређеним бројем јајашца, а како време пролази, она се „троше“, али и старе. То све никако не значи да жена са, рецимо, 45, не може природно да затрудни и роди бебу која ће на порођају добити чисту десетку, само да су шансе за то МАЊЕ него код мајке двадесетим годинама.
Сад кад смо се подсетили ризика које не доводимо у питање, зар не би било фер да проговоримо и о бенефитима касније трудноће?
Жена је емоционално зрелија и самопоузданија
Размислите о томе – колико сте самопоуздања имали са 25, а колико са, рецимо 35 (ако имате бар толико)? Разлика је огромна. Научили сте, сигурно, много тога. Сазрели сте, емоционално и на сваки други начин, па је и све оно што можете пружити детету кроз лични пример много другачије. Емоционално зрела мама која је стекла самопоуздање је узор који ће сигурно бити од користи, нарочито ако има девојчицу.
Већа финансијска сигурност
Врло често критикујемо жене да одлажу рађање да би оствариле неки циљ у својој каријери. Али то не мора бити лоше. Мајка која је достигла нешто што је желела (опет смо код самопоуздања) и која је стекла одређене позиције на послу има и већу финансијску сигурност па самим тим се беби може посветити са мање стреса. С друге стране, живети у браку у ком нема никакву независност, за жену може такође бити ризик. Да, сви у брак улазимо пуни наде да ће љубав трајати вечно. Али то не буде баш увек тако. Зато, ако питате било коју жену у зрелим годинама, сигурно ће вам рећи да „жена треба да има свој динар“. А за ту сигурност је ипак потребно време.
Већа је вероватноћа да ћете дете одгајати као „тим“ ако сте у зрелој вези
Није исто добити дете после једне или после 10 година везе. Успели сте да се упознате, да изградите однос који је (надамо се) квалитетан и да ускладите своја очекивања, циљеве, па и васпитне стилове. Наравно да гаранције нема и наравно да постоје парови који децу одгајају у складнијем браку иако су кратко у вези, од неких других који су скупа деценијама. Али овде, опет, говоримо о вероватноћи. Шанса да будете родитељи партнери је већа ако једно друго добро познајете и ако сте у зрелој вези.
Вероватно да нећете никад пребацивати детету да сте због ње или њега нешто пропустили
Ни на глас, ни у себи. Родитељи који дете добију у двадесетим годинама, логично, мање прилике имају да младост проведу у путовањима, забави, заједничком времену. Истина, чека их то онда у четрдесетим, али док четрдесете не стигну, можда ће понекад помислити да су пожурили, да их дете спутава, да је требало да дају себи шансу да дуже буду млади и без обавеза. Па и кад то не изговорите, деца осећају енергију прећутаних речи. С друге стране, у тридесетим годинама већ сте стекли искуство и зрелост и дали себи шансу да проживите неке младалачке тренутке среће, па је и жеља за бебом и спремност јача.
И да не буде забуне, не навијамо ми да чекате четврту деценију да бисте постали родитељи. Навијамо да ослушнете себе, своје жеље, своју спремност на то да постанете родитељи. Да то буде информисана одлука, без притисака околине. И да, кад год она дошла, бебу дочекате спремни и жељни свега што вас чека у тој непоновљивој авантури.
Rodila sam prvu ćerku da 37, a drugu sa 38. Slažem se u potpunosti sa člankom. Sada me čekaju izazovi puberteta gde mislim da su mlađe mame u prednosti zbog generacijskog jaza, ali „preguraćemo“ i to 🙂.
Imam 36 godina. Prvo dete sam rodila pre 12 godina. Trudna sam sa drugim detetom (jedno sam izgubila na kraju 5.meseca trudnoće prošle godine). Muka mi je od začuđujućih pogleda većine komšija i pitanja („zašto tako kasno?“, „zašto tolika razlika?“, “ (odakle hrabrost da pokušam ponovo i zašto tako brzo,veliki je to gubitak bio?“ itd). E sad, treba svakom objasniti da je moj sin dete iz prvog braka, pod uslovom da ne usledi pitanje zašto sam detetu rasturila porodicu, da je život sa njegovim ocem bio mučan za mene i dete, da nisam rodila „sa manjom razlikom između dece“, jer sam ostala sama sa sinom, da sam već jedno izgubila itd. Ne, nije me strah, ne smatram se starom, ne smatram da bilo ko može biti star da u njegov život uđu brat, ili sestra i da – rodila bih ovo i još jedno, bez obzira na moje godine. Ne zanimaju me komentari, moje dete i ja smo konačno našli sreću