O rizicima kasne trudnoće govori se i piše često. Poznato je da, što su roditelji stariji, povećavaju se određeni rizici. Primera radi, godine oca, po nekim istraživanjima, povećavaju rizik od toga da dete dobije dijagnozu autizma. Da, znamo, poznajete autističnu decu čiji su roditelji vrlo mladi. Ali nauka nikad i nije isključiva. Ona zato govori o RIZICIMA koji su viši u jednoj nego u drugoj grupi. Ne o tome da će dete starijih roditelja sasvim sigurno imati nekakav problem. Naravno da nije tako.
S druge strane, tu je i majka priroda koju još nismo uspeli da zauzdamo (možda, ipak, na sreću?). A ona funkcioniše tako da se jajne ćelije s godinama kod žena „troše“ i da ih ima sve manje. Žena se rodi sa određenim brojem jajašca, a kako vreme prolazi, ona se „troše“, ali i stare. To sve nikako ne znači da žena sa, recimo, 45, ne može prirodno da zatrudni i rodi bebu koja će na porođaju dobiti čistu desetku, samo da su šanse za to MANJE nego kod majke dvadesetim godinama.
Sad kad smo se podsetili rizika koje ne dovodimo u pitanje, zar ne bi bilo fer da progovorimo i o benefitima kasnije trudnoće?
Žena je emocionalno zrelija i samopouzdanija
Razmislite o tome – koliko ste samopouzdanja imali sa 25, a koliko sa, recimo 35 (ako imate bar toliko)? Razlika je ogromna. Naučili ste, sigurno, mnogo toga. Sazreli ste, emocionalno i na svaki drugi način, pa je i sve ono što možete pružiti detetu kroz lični primer mnogo drugačije. Emocionalno zrela mama koja je stekla samopouzdanje je uzor koji će sigurno biti od koristi, naročito ako ima devojčicu.
Veća finansijska sigurnost
Vrlo često kritikujemo žene da odlažu rađanje da bi ostvarile neki cilj u svojoj karijeri. Ali to ne mora biti loše. Majka koja je dostigla nešto što je želela (opet smo kod samopouzdanja) i koja je stekla određene pozicije na poslu ima i veću finansijsku sigurnost pa samim tim se bebi može posvetiti sa manje stresa. S druge strane, živeti u braku u kom nema nikakvu nezavisnost, za ženu može takođe biti rizik. Da, svi u brak ulazimo puni nade da će ljubav trajati večno. Ali to ne bude baš uvek tako. Zato, ako pitate bilo koju ženu u zrelim godinama, sigurno će vam reći da „žena treba da ima svoj dinar“. A za tu sigurnost je ipak potrebno vreme.
Veća je verovatnoća da ćete dete odgajati kao „tim“ ako ste u zreloj vezi
Nije isto dobiti dete posle jedne ili posle 10 godina veze. Uspeli ste da se upoznate, da izgradite odnos koji je (nadamo se) kvalitetan i da uskladite svoja očekivanja, ciljeve, pa i vaspitne stilove. Naravno da garancije nema i naravno da postoje parovi koji decu odgajaju u skladnijem braku iako su kratko u vezi, od nekih drugih koji su skupa decenijama. Ali ovde, opet, govorimo o verovatnoći. Šansa da budete roditelji partneri je veća ako jedno drugo dobro poznajete i ako ste u zreloj vezi.
Verovatno da nećete nikad prebacivati detetu da ste zbog nje ili njega nešto propustili
Ni na glas, ni u sebi. Roditelji koji dete dobiju u dvadesetim godinama, logično, manje prilike imaju da mladost provedu u putovanjima, zabavi, zajedničkom vremenu. Istina, čeka ih to onda u četrdesetim, ali dok četrdesete ne stignu, možda će ponekad pomisliti da su požurili, da ih dete sputava, da je trebalo da daju sebi šansu da duže budu mladi i bez obaveza. Pa i kad to ne izgovorite, deca osećaju energiju prećutanih reči. S druge strane, u tridesetim godinama već ste stekli iskustvo i zrelost i dali sebi šansu da proživite neke mladalačke trenutke sreće, pa je i želja za bebom i spremnost jača.
I da ne bude zabune, ne navijamo mi da čekate četvrtu deceniju da biste postali roditelji. Navijamo da oslušnete sebe, svoje želje, svoju spremnost na to da postanete roditelji. Da to bude informisana odluka, bez pritisaka okoline. I da, kad god ona došla, bebu dočekate spremni i željni svega što vas čeka u toj neponovljivoj avanturi.
Rodila sam prvu ćerku da 37, a drugu sa 38. Slažem se u potpunosti sa člankom. Sada me čekaju izazovi puberteta gde mislim da su mlađe mame u prednosti zbog generacijskog jaza, ali „preguraćemo“ i to 🙂.
Imam 36 godina. Prvo dete sam rodila pre 12 godina. Trudna sam sa drugim detetom (jedno sam izgubila na kraju 5.meseca trudnoće prošle godine). Muka mi je od začuđujućih pogleda većine komšija i pitanja („zašto tako kasno?“, „zašto tolika razlika?“, “ (odakle hrabrost da pokušam ponovo i zašto tako brzo,veliki je to gubitak bio?“ itd). E sad, treba svakom objasniti da je moj sin dete iz prvog braka, pod uslovom da ne usledi pitanje zašto sam detetu rasturila porodicu, da je život sa njegovim ocem bio mučan za mene i dete, da nisam rodila „sa manjom razlikom između dece“, jer sam ostala sama sa sinom, da sam već jedno izgubila itd. Ne, nije me strah, ne smatram se starom, ne smatram da bilo ko može biti star da u njegov život uđu brat, ili sestra i da – rodila bih ovo i još jedno, bez obzira na moje godine. Ne zanimaju me komentari, moje dete i ja smo konačno našli sreću