Турајлић: Посао наставника мора да буде најугледнија и најплаћенија професија

Председник Форума београдских гимназија. Србијанка Турајлић каже да посао наставника треба да постане најугледнија и најплаћенија професија, без тога је бесмислено говорити о реформи

Не можемо да се похвалимо идеалним резултатима реформе гимназија, јер се суштински ништа није променило, осим што смо добили два нова предмета, каже Александар Марков, председник Форума београдских гимназија. Србијанка Турајлић каже да посао наставника треба да постане најугледнија и најплаћенија професија, без тога је бесмислено говорити о реформи

“Не можемо да се похвалимо да су идеални резултати, јер се суштински ништа није променило. Осим што смо добили два нова предмета. Ти такозвани наставни пакети изворно су замишљени тако да то буде пројектна настава, да се развија предузетнички дух, покрећу пројекти, да ученици изађу из школа. Међутим, у школи су ти изборни пакети подељени наставницима који немају пун фонд часова и опет су сведени на наставу која се реализује и за обичне предмете”, казао је Марков.

Поражавајућ је податак, каже, да је у тим предметима у београдским гимназијама средња закључна оцена од 4,50 до 5, што, додаје, говори да нешто ту не функционише.

“Или имамо фантастичну децу или недовољно обучене наставнике који нису сигурни шта треба да раде, па иду линијом мањег отпора”, нагласио је.

Турајлић каже да реформа гимназија неће ништа побољшати, јер – неће ни бити реформе.

“Ово увођење годину по годину…колико схватам, ми не знамо како ће изгледати друга година…то је бесмисао. Причало се јуче на округлом столу о финском моделу, а могли бисмо да се позовемо и на словеначки. Они су 1995. или 1996. године национално договорили шта им је стратегија образовања, и да како год се буду мењале владе, она остане. Ми смо донели националну стратегију, у време министа Жарка Обрадовића из СПС-а. Онда се променила коалиција, сви су закључили да сад то није више добра стратегија. Од 2000. године сваке три године правимо нову реформи, свака влада прави своје, тако се не може”, оценила је Турајлић.

Треба постићи консензус на националном нивоу, каже, о томе шта треба да се промени и да се по томе ради најмање 10 година.

“Осим тога – ништа”, казала је.

Марков наглашава да, да би реформа била суштинска, она мора да буде добро припремљена.

“Сви се слажемо да је реформа неопходна, јер деца више немају интересовања да седе и одгледају цео филм, а камоли да слушају наставника. Да би реформа била суштинска, она мора да буде добро припремљена – што финансијски, а није да нема тог новца, само га треба усмерити, као и обучити наставнике за оно што је планирано”, казао је и додао да је “млађе генерације данас тешко мотивисати, јер не могу да прочитају више од једног ‘твит поста’, а камоли књигу”.

Обука наставника не сме да траје два дана, као у случају ове реформе, додаје Марков.

“…и дати већу аутономију наставнику, у погледу оцењивања, рецимо. Имамо врло ригидна правила, крута”, каже гост Дана уживо.

Професорка Турајлић каже, међутим, да је за добру реформу важно да се направи први предуслов, а то је – смањити број ученика у једном разреду.

“Интересантно је да ми сваке године имамо мање ђака на упису, али су разреди подједнако бројни. Са мањим групама можете да успоставите интерактивни рад, да их натерате да размишљају, да предлажу решења. Овако, немате могућности да се промени вид наставе…” казала је.

Марков каже да број ученика у једном разреду гимназије не сме да прелази број 30, али да у неким гимназијама наставу у једном разреду похађа и њих 35.

По финском моделу, додаје, у једном разреду је дозвољено највише 15 ученика.

Мањи број ђака у разреду отвара могућност да се препознају и да се ради са талентованом децом.

“Код нас наставник нема кад да их препозна. Са оваквом нормом наставника, са опретрећењем које тренутно има, он крајњим напорима мора да препозна талентовану децу и све се углавном своди на та такмичења…А могли би још много тога, али немају кад”, каже Турајлић.

Марков каже да талентовану децу није тешко препознати, али да му је тешко посветити додатну пажњу.

Нико се у Влади не бори за место министра
Турајлић каже и да је грешка што се данас образовање доживљава као трошак и као небитна ставка.

“Ни у једном саставу, ниједне владе, нико се није отимао за место министра просвете. Имате навику да се прво ‘поделе’ сва остала министарства, војска, полиција, па се онда на крају пита ‘а ко би могао да буде министар просвете’, ко се није намирио у коалиционим договорима”, казала је.

Друга ствар је, каже, што је 2011. године, у време владе Мирка Цветковића, узет кредит да се направи национална стратегија образовања.

“Ја нисам чак ни претерани фан стратегије усвојене 2011. Међутим, подигнут је велик кредит да се направи национална стратегија, она је била на јавној расправи, и рецимо да је била у реду. И шта је било с њом? Ништа!”, казала је.

Према њеним речима, та стратегија је оцењена као “којешта”.

“Нови министар је дошао и рекао то је којешта, коалициона партија СПС се сетила такође да је којешта…И сада се припрема нова. То ће трајати док траје ова влада, па после опет. Ови који припремају ту стратегију не знам да су позвали било кога, за разлику од оних у време када је министар био Обрадовић, када су позвани били сви, покушано је да се направи консензус”, казала је.

Ова власт, наглашава, не разговара ни с ким ко није у власти.

Велика матура – велики проблем
Укидају се пријемни испити на факултетима, а уводи се велика матура.

“Ученици се полако обавештавају од наставника, да од школске 2020/’21. године, уводи се општа матура, која би требало да замени пријемне испите на факултетима. Биће два обавезна предмета – српски и математика, и трећи изборни, у односу на афинитете ученика. Како ће она бити реализована, то ћемо видети, има доста проблема око техничке организације, с обзиром да је врло лако могућа злоупотреба”, каже Марков.

Објашњава да свака школа жели што боље резултате и да може доћи до притиска на наставнике.

“Знамо да је на завршном испиту за основно образовање било злоупотреба, тестови су изнети из штампарије, а овде је улог много већи. Та матура може да буде добра ако се добро спроведе. А да ли ће моћи без злоупотреба, видећемо…”, казао је Марков.

Форум београдских гимназија упозорио је и на мањак квалификованог кадра и тражио да се укине забрана запошљавања у јавном сектору.

“Да, више стотина наставника недостаје, поготови су у дефициту наставници математике и информатике. То су људи који се запошљавају и у другој струци., они су у школи у пролазу. Признаћете, тешко је задржати програмера за плату од 50.000 динара, ако много више може да заради негде другде”, каже Марков.

Турајлић каже да су у Финској најтраженији наставнички факултети.

“То мора и код нас да постане најугледнија и најплаћенија професија, без тога је бесмислено причати о реформи”, закључила је Турајлић.

Аутор: Миона Живић

Извор: N1