U Beogradu postoji jedna škola fudbala koja je, samo na prvi pogled, slična svakoj drugoj. Ali kad zagrebete malo dublje i zadržite se desetak minuta nakon što vaše dete završi trening, shvatićete da je KMF Mungosi mnogo više od obične škole fudbala.
U tih deset minuta vidite ljubav, vidite toplinu, prijateljstvo, osmehe i sreću.
“O, gde si kume? Pa kako si mi danas?”
“Mišo, kako je prošao onaj kontrolni u petak? Jesi razvalio?”
“Dođeš mi tri paketa sličica, ili da me vodiš na piće!”
Dok čekate svoje dete, koje je bezbrižno istrčalo sa treninga, ćaska s drugarima i samostalno se prezuva, oblači, sprema za polazak kući, tu pored vas odvija se nešto potpuno drugačije od života na koji ste navikli.
Već 13 godina KMF Mungosi, pored standardne škole fudbala za decu urednog razvoja koja postoji još od 2000. godine, redovno organizuje i treninge za decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. Potpuno besplatno. Deca dolaze na treninge više puta nedeljno, dobijaju opremu, odlaze na višednevne kampove sa trenerima gde su sve njihove potrebe uvažene
I sve to potpuno besplatno.
Ovaj projekat zapravo je humanitarni rad škole fudbala “Mungosi” i prijatelja kluba. Zahvaljujući njima, 40 dečaka i devojčica imaju šansu da se bave sportom, druže, putuju i treniraju.
Tvorac ideje je osnivač Mungosa, Aca Kovačević, nekadašnji selektor futsal reprezentacije Srbije. Zahvaljujući njemu, okupljeno je 40 dečaka i devojčica, različitog uzrasta, stepena invaliditeta, sa različitim smetnjama (deca sa intelektualnim teškoćama, Daunovim sindromom, deca obolela od dečje i cerebralne paralize, deca sa autizmom…).
A treneri? Oni sa ovom decom ne rade samo još jedan “posao”. To je drugačije. Ako ih samo nekoliko minuta posmatrate, videćete sigurno neki zagrljaj, mnogo reči podrške, nežnost i iskrenu želju da život ove dece učine kvalitetnijim. A to im i te kako polazi za rukom.
“Kad jednom počnete da radite sa tom decom, nema nazad. Oni postaju deo vašeg života, a vi deo njihovog. Ponekad, kad gledam roditelje dece urednog razvoja kako se ljute i nerviraju zbog sitnica, zato što im se dete ne trudi više, zato što nije poneo šorc ili je prosuo vodu, sve što im kažem je – vi nemate problem, samo što toga niste svesni.” – kaže za naš portal Aca Kovačević, osnivač kluba i nekadašnji selektor futsal reprezentacije Srbije.
On dodaje da su majke uglavnom same u svojoj borbi.
“Bar iz mog iskustva, više od 70% ove dece pored sebe ima samo majku. Očevi nisu tu. One se same bore, a nama je najveća nagrada to što možemo da im pomognemo u toj borbi.” – kaže naš sagovornik.
Na ideju da počne da radi sa decom sa smetnjama u razvoju došao je dok je radio na mestu sekretara za sport i omladinu grada Beograda. Kaže, tada je shvatio da je ovoj deci potrebno da s njima neko radi na drugačiji način i kontinuirano. Već u tom periodu imali su 10 godina iskustva sa tradicionalnom školom fudbala za decu. Za ostale trenere u klubu kaže da su ideju dočekali otvorenog srca, iako malo uplašeni da li će se snaći.
“Većina njih se prvi put susrela s decom i porodicama koji imaju ovu vrstu problema. Svi su to prihvatili širokog srca. Osim toga svi oni pored svog vremena daju i druge stvari. Kad nešto nedostaje, kad vide da nekom detetu fali ranac ili patike, organizuju se da i to nabave.”
Na pitanje da li je teško raditi taj posao, Kovačević kaže da nije teško, ali jeste zahtevno.
“Ipak, satisfakcija u emocijama koje dobijate od te dece i njihovih porodica retko se može dobiti od bilo koga drugog. Mi smo tokom godina oformili grupu volontera, moji sinovi i njihovo društvo. Kod njih smo probudili empatiju i onu su najverniji pomagači. Učestvuju u radu, dolaze na treninge, stvaraju prijateljstva.” – priča naš sagovornik.
A kako doći do Mungosa? I kako reaguju roditelji dece sa smetnjama što im pomažete bez ikakve nadoknade?
“Roditelji za nas čuju, vide na sajtu, saznaju od nekog. Oni su više nego zadovoljni i zahvalni. Vidim da im mnogo znači što deca ovde dolaze, a i što oni onda imaju bar tih sat vremena za sebe. Vrlo često su ti roditelji sami u svojoj borbi, pa je teško imati makar malo vremena samo za sebe. Mi se trudimo da im pomognemo što je moguće više.”
KMF Mungosi ima i redovnu školu fudbala u kojoj radi sa decom od 6 do 12 godina. Treninzi su 4-5 puta nedeljno, a svi treneri su sertifikovani, a što je najvažnije, ljudi koji razumeju decu i rado s njima provode vreme.
Pored škole fudbala za decu, škole fudbala za decu sa smetnjama, pre tri meseca Mungosi su pokrenuli još jedan humanitarni projekat. Fudbal za slepe.
“Već tri meseca radimo sa slepima. To nisu deca, već odrasli. Fudbal za slepe je paraolimpijski sport. Mene je kontaktirao jedan naš bivši paraolimpijac i on me je pitao da li možemo nešto da organizujemo. Rekao sam mu da kad je on sve to mogao da postigne, kako ja smem da ne mogu? Imamo sad 13-14 polaznika, čak i iz Sokobanje i Loznice. Mi im finansiramo i organizujemo i dolazak i hranu. Ispratimo ih na autobusku stanicu, svi smo uključeni u to. Kad njih dođe 10, nas mora biti 10 na terenu jer svima treba pomoć za funkcionisanje. Pomažu i moja deca i njihovi prijatelji. Ali ono što me posebno fascinira je nesalomiv duh tih ljudi. Čak 90% njih završilo je fakultete ili studiraju.” – kaže Aca Kovačević.
Ako razmišljate da upišete dete na fudbal, razmotrite da to bude klub Mungosi. Tamo neće naučiti samo da igra fudbal, već i to kako se brine o onim članovima našeg društva kojima je pomoć preko potrebna, ali je ne dobijaju ni izbliza dovoljno u našem društvu.