Kada dete u školi udari drugara, vređa ga u grupnom četu ili podeli njegovu fotografiju bez dozvole — ko odlučuje o tome šta je adekvatna sankcija? Da li nastavnik i pedagog imaju ovlašćenje da sami zatvore slučaj, ili je obavezno da se uključe centar za socijalni rad i policija? Odgovor propisuje Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, koji nasilje među decom deli na tri nivoa ozbiljnosti — i za svaki od njih tačno određuje ko postupa.
Sistem od tri nivoa
Procena nivoa nasilja odnosi se isključivo na vršnjačko nasilje — dakle na situacije kada su i počinilac i žrtva učenici. Kada je u pitanju nasilje odraslih prema deci ili prema zaposlenima, važe posebna, strožija pravila, o čemu će biti reči kasnije u tekstu.
Nivo 1 — škola rešava sama, u okviru odeljenja
Reč je o blažim oblicima nasilja: guranju, vređanju, ismevanju, povremenom isključivanju iz društva. Ovde postupa odeljenjski starešina, odnosno vaspitač, kroz razgovor i pojačan vaspitni rad. Spoljne institucije se po pravilu ne obaveštavaju, pa čak ne nužno ni Tim za zaštitu od nasilja — sve dok se ponašanje ne ponovi.
Nivo 2 — uključuje se školski tim, ali institucija ostaje „u kući“
Kada nasilje postane ozbiljnije ili se ponavlja, u postupak se, pored odeljenjskog starešine, uključuju pedagog, psiholog, tim za zaštitu i direktor škole. Obavezno se uključuju i roditelji, a sprovodi se pojačan vaspitni rad. Ako ni to ne da rezultate, direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak i izriče meru predviđenu zakonom.
Nivo 3 — obavezna prijava državnim institucijama
Ovo je granica na koja prevazilazi nadležnost škole. Aktivnosti preuzima direktor zajedno sa timom za zaštitu, uz obavezno uključivanje centra za socijalni rad, zdravstvene službe, policije i drugih nadležnih organa. Direktor je dužan da podnese prijavu u roku od 24 sata i o tome obavesti nadležnu školsku upravu, odnosno Ministarstvo prosvete.
Pre prijave se, po pravilu, obavlja razgovor sa roditeljima — osim ako procena tima za zaštitu, policije ili centra za socijalni rad pokaže da bi to moglo da ugrozi interes deteta. U tom slučaju škola prijavljuje odmah, bez prethodnog razgovora sa porodicom.
Šta se konkretno svrstava u koji nivo
Pravilnik ne ostavlja procenu potpuno na „osećaj“ onoga ko postupa — za svaki nivo navedeni su konkretni primeri ponašanja, razvrstani po obliku nasilja (fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno).
Nivo 1 — najblaži oblici
Fizičko: udaranje čvrga, guranje, štipanje, grebanje, gađanje, čupanje, ujedanje, saplitanje, šutiranje, prljanje, uništavanje stvari
Psihičko: omalovažavanje, ogovaranje, vređanje, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, etiketiranje, imitiranje, „prozivanje“
Socijalno: dobacivanje, podsmevanje, isključivanje iz grupe ili zajedničkih aktivnosti, favorizovanje na osnovu različitosti, širenje glasina
Seksualno (sa seksualnom porukom): dobacivanje, psovanje, lascivni komentari, širenje priča, etiketiranje, seksualno nedvosmislena gestikulacija
Digitalno: uznemiravajuće pozivanje, slanje uznemiravajućih poruka sms-om, mms-om ili putem audiovizuelnih snimaka
Pravilnik pritom predviđa i jedno važno pravilo: ponavljanje postupaka klasifikovanih kao prvi nivo nasilja smatra se drugim nivoom. Isto ponašanje, dakle, ako se ponovi, samo po sebi „prelazi“ u ozbiljniju kategoriju.
Nivo 2 — ozbiljniji oblici
Fizičko: šamaranje, udaranje, gaženje, cepanje odela, „šutke“, zatvaranje, pljuvanje, otimanje i uništavanje imovine, izmicanje stolice, čupanje za uši i kosu
Psihičko: ucenjivanje, pretnje, nepravedno kažnjavanje, zabrana komuniciranja, isključivanje, manipulisanje
Socijalno: spletkarenje, uskraćivanje pažnje od strane grupe (ignorisanje), neuključivanje, neprihvatanje, manipulisanje, iskorišćavanje
Seksualno: seksualno dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala i slično
Nivo 3 — najteži oblici
Fizičko: tuča, davljenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraćivanje hrane i sna, izlaganje niskim temperaturama, napad oružjem
Psihičko: zastrašivanje, ucenjivanje uz ozbiljnu pretnju, iznuđivanje novca ili stvari, ograničavanje kretanja, navođenje na korišćenje narkotičkih sredstava i psihoaktivnih supstanci, uključivanje u destruktivne grupe i organizacije
Isti oblici nasilja mogu se, dakle, pojaviti na više nivoa — razlika je u intenzitetu, stepenu rizika, učestalosti, posledicama i broju učesnika. Primer koji se često navodi: guranje spada u fizičko nasilje prvog nivoa, dok slična, ali ozbiljnija tuča spada u treći nivo.
Situacije koje se prijavljuju bez obzira na nivo
Pravilnik predviđa i slučajeve u kojima se prijava podnosi automatski, nezavisno od procenjenog nivoa ozbiljnosti:
– kada je počinilac nasilja punoletna osoba — bilo da je reč o zaposlenom, roditelju ili trećem licu — direktor istovremeno obaveštava roditelja deteta, centar za socijalni rad i policiju;
– kada je žrtva nasilja zaposleni u školi, a počinilac učenik, direktor odmah obaveštava roditelja i centar za socijalni rad;
– kada se posumnja na nasilje u porodici, uključivanje centra za socijalni rad je obavezno bez obzira na to kako je slučaj prvobitno prijavljen;
– kada se kod deteta primete vidljivi znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja, škola je dužna da odmah podnese prijavu.
Uzrast učenika menja pravnu težinu slučaja
Kada je počinilac nasilja dete mlađe od 14 godina, ono nije krivično ni prekršajno odgovorno. Umesto sudskog postupka, prema njemu se primenjuju isključivo mere obrazovnog, zdravstvenog i sistema socijalne zaštite. Kada je počinilac stariji od 14 godina, pored ovih mera obaveštavaju se i javni tužilac za maloletnike i policija.
Digitalno nasilje: ista lestvica, brže eskalira
Vređanje u grupnim četovima, deljenje tuđih fotografija bez pristanka, pretnje porukama ili lažni profili napravljeni da nekoga ponize — sve to pravilnik svrstava pod digitalno, odnosno elektronsko nasilje. Ono se procenjuje po istoj lestvici od tri nivoa kao i „klasično“ nasilje, ali u praksi mnogo brže dostiže treći nivo.
Razlog je jednostavan: čim sadržaj ima elemente krivičnog dela — deljenje intimnih fotografija maloletnika, pretnje po bezbednost, iznuda ili govor mržnje — škola više ne čeka eskalaciju kroz nivoe, već odmah postupa kao kod nivoa 3: obaveštava centar za socijalni rad i policiju, odnosno tužilaštvo.
Dodatna specifičnost digitalnog nasilja jeste značaj dokaza — skrinšotova i poruka koje se lako brišu — kao i činjenica da se ovakvo nasilje često dešava van škole, ali škola je i dalje dužna da reaguje ako ono utiče na bezbednost i odnose među učenicima. Ministarstvo prosvete prijave o nasilju, uključujući digitalno, prima i preko nacionalne platforme za prevenciju nasilja „Čuvam te“.
Šta ostaje kao poruka roditeljima
Sistem je zamišljen da škola prvo pokuša da reši problem vaspitnim radom, u saradnji sa porodicom — ali čim nasilje pređe određenu granicu ozbiljnosti, ponovljenosti ili opasnosti po dete, obaveza prijave državnim institucijama više nije stvar procene, već zakonska obaveza direktora. Roditelji koji smatraju da škola sporo reaguje ili da ne prijavljuje ozbiljan slučaj mogu se sami obratiti centru za socijalni rad ili policiji — prijava se, prema propisima, prima i kada dolazi anonimno.