Jedna od tema oko koje se vrlo često u onlajn prostoru ukrštaju koplja jeste i to da li roditelji treba da imaju pravo da utiču na donošenje nekih odluka u školskom životu. Nemalo je onih koji smatraju da je jedini posao roditelja da pošalje dete u školu, kad škola traži novac da plati i da se ne meša mnogo u njen rad. To bi bio neki odnos zasnovan na punom, možemo reći slepom poverenju, za koje se postavlja pitanje da li je ikad dobra stvar.
Upravo je na to pitanje u Agelast podkastu odgovorila Ana Dimitrijević, profesorka engleskog jezika u Devetoj gimnaziji i predsednica Foruma beogradskih gimnazija.
”Ako ti plaćaš đački dinar 3000 dinara godišnje, pa sad 3000 dinara puta 1000 đaka, biće, ako sam dobro izračunala, 3.000.000 dinara. Toliko dobije škola od roditelja. Da plati čuvara, možda da kupi papir za štampanje ako zafali, da štampa svedočanstva i tako dalje… A to bi sve država trebalo da pokrije. Dakle, roditelji daju pare zato što država ne daje. I onda im neko kaže ’Šta se oni bune? Šta se oni mešaju? Što oni traže javne nabavke?’ Ma nemoj. Pa jesu dali 3.000.000 dinara. Hoće da vide gde je taj novac otišao. Piše negde tamo, ne znam, 300.000 dinara na toalet-papir. Pitajte đake da li imaju toalet-papir. ’Pa znate, oni ne paze, razbacuju, tetkicama je teško…’. Je l’ tako? Pa zašto onda piše 300.000 za toalet-papir?” – pita predsednica Foruma beogradskih gimnazija.
Govoreći o situaciji u Devetoj gimnaziji, kaže da su roditelji malo dublje zaronili u sve što se dešava kao i u način na koji škola raspolaže novcem.
”Videli su da se tu nešto ”mulja” na relaciji uprava škole – turistička agencija, da se nameštaju tenderi određenim agencijama. Tu i agencije mešetare među sobom i podele teren gde će ko da konkuriše, da jedni drugima ne smetaju i samim tim mogu da drže visoke cene bez straha od konkurencije. Ali pored toga, i tender se formuliše tako da ta agencija jedna jedina koja se javi ima sve zadovoljeno da prođe.” – kaže Dimitrijević.
Dodaje i da su tu bile i cene dnevnica vođi puta koje su bile ogromne, a koje bi trebalo da izglasa Savet roditelja, što se u ovom slučaju nije dogodilo.
”Roditelji sve plaćaju, a oni glasaju i o dnevnicama nastavnika na ekskurzija jer je to novac koji najdirektnije ide iz njihovog džepa. Konkretno sad su roditelji sami tražili da nama, nastavnicima povećaju dnevnice. Znači nije to stav ’mi nećemo da damo novac’. To je stav ’mi hoćemo da znamo kako se troši naš novac’. Što svaki čovek na svetu treba da se zapita. Kao što se zapitamo gde ide naš novac iz budžeta. Ako ja platim porez, izvini, ja želim da znam šta država radi od tog novca. Da li gradi nepotrebni stadion ili gradi novu školu, park, dom zdravlja i tako dalje…” – kazala je Dimitrijević.