Једна од тема око које се врло често у онлајн простору укрштају копља јесте и то да ли родитељи треба да имају право да утичу на доношење неких одлука у школском животу. Немало је оних који сматрају да је једини посао родитеља да пошаље дете у школу, кад школа тражи новац да плати и да се не меша много у њен рад. То би био неки однос заснован на пуном, можемо рећи слепом поверењу, за које се поставља питање да ли је икад добра ствар.
Управо је на то питање у Агеласт подкасту одговорила Ана Димитријевић, професорка енглеског језика у Деветој гимназији и председница Форума београдских гимназија.
”Ако ти плаћаш ђачки динар 3000 динара годишње, па сад 3000 динара пута 1000 ђака, биће, ако сам добро израчунала, 3.000.000 динара. Толико добије школа од родитеља. Да плати чувара, можда да купи папир за штампање ако зафали, да штампа сведочанства и тако даље… А то би све држава требало да покрије. Дакле, родитељи дају паре зато што држава не даје. И онда им неко каже ’Шта се они буне? Шта се они мешају? Што они траже јавне набавке?’ Ма немој. Па јесу дали 3.000.000 динара. Хоће да виде где је тај новац отишао. Пише негде тамо, не знам, 300.000 динара на тоалет-папир. Питајте ђаке да ли имају тоалет-папир. ’Па знате, они не пазе, разбацују, теткицама је тешко…’. Је л’ тако? Па зашто онда пише 300.000 за тоалет-папир?” – пита председница Форума београдских гимназија.
Говорећи о ситуацији у Деветој гимназији, каже да су родитељи мало дубље заронили у све што се дешава као и у начин на који школа располаже новцем.
”Видели су да се ту нешто ”муља” на релацији управа школе – туристичка агенција, да се намештају тендери одређеним агенцијама. Ту и агенције мешетаре међу собом и поделе терен где ће ко да конкурише, да једни другима не сметају и самим тим могу да држе високе цене без страха од конкуренције. Али поред тога, и тендер се формулише тако да та агенција једна једина која се јави има све задовољено да прође.” – каже Димитријевић.
Додаје и да су ту биле и цене дневница вођи пута које су биле огромне, а које би требало да изгласа Савет родитеља, што се у овом случају није догодило.
”Родитељи све плаћају, а они гласају и о дневницама наставника на екскурзија јер је то новац који најдиректније иде из њиховог џепа. Конкретно сад су родитељи сами тражили да нама, наставницима повећају дневнице. Значи није то став ’ми нећемо да дамо новац’. То је став ’ми хоћемо да знамо како се троши наш новац’. Што сваки човек на свету треба да се запита. Као што се запитамо где иде наш новац из буџета. Ако ја платим порез, извини, ја желим да знам шта држава ради од тог новца. Да ли гради непотребни стадион или гради нову школу, парк, дом здравља и тако даље…” – казала је Димитријевић.