Tekst u nastavku napisala je na svom FB profilu 1. februara Monja Jović, mama tri devojke, od kojih je jedna novosadski student.
„Čujem se sinoć sa najstarijim detetom, koje je, eto, novosadska studentkinja, i nakon što joj obavezno nadrobim da pije gvožđe zbog anemije i izgovorim još pedeset upozorenja na život koje kao da izgovara moja baba Draginja – kažem joj i da se čuva, da bude oprezna jer se namnožilo tih ludaka što gaze kolima.
Veli ona meni – mama, ne brini, došli su traktorima da nas obezbeđuju.
Sad, pazite, u moje srce kolona traktora uđe i preore ga sasvim, ne ostane od njega ništa, usitni ga do prašine. Draginja je došla u Srbiju na traktoru devedeset i pete, eto ta ista Draginja koju ne mogu u sebi da ućutkam – ona bi sad iz mene da gleda u decu i da plače jer su joj živci od svega popustili. Ja joj kažem – baba, ne smemo sad to, biće i za to dana. Ona me ič ne zarezuje.
I sve mislim – daj da iz tog preoranog, usitnjenog srca nešto nikne, da ga nije sve ovo uzaman gazilo.
Srećno, deco.“
Foto: Jelena Daily