„Imam master diplomu, 16 godina iskustva, radim dva dodatna posla i doniram krvnu plazmu da bih preživela. Ja sam učiteljica u Americi“.
Tako je izgledala naslovna strana Tajma ove nedelje.
Prosečna plata u srpskoj prosveti je oko 44.000 dinara. Od čega i kako žive srpski učitelji? Da li je istina bolna?
O tome su u Jutarnjem programu Prve televizije govorili Nenad Gugl, profesor srpskog jezika u Trećoj beogradskoj gimnaziji, Aleksandra Todorović, učiteljica u školi Prima i Ljubica Simić, učiteljica u OŠ Janko Veselinović u Šapcu.
„U prosveti rade genijalni ljudi ali prosvetni radnici su se zaglavili u pogledu, misle da su bespomoćni i očekuju od države. Mi smo u neku ruku bespomoćni, ali u savremenom svetu svaki roditelj bi platio da mu dete naučite kako da uči, kako da razmišlja. Ali oni misle da ako obavljaju neki dodatni rad da je to urušavanje dostojanstva. Da je ova država normalna, mi o dodatnom poslu ne bismo morali da razmišljamo. Ali, pošto nije, onda imate opciju da kukate ili da nešto uradite sami. Mi smo u Srbiji nažalost došli u jedan mentalitet robova, mi radimo za hranu i za piće i dažbine“, kaže Nenad Gugl.
„Mi se osećamo zbunjeno, sigurni smo u ono što radimo, stalno nam se govori koliko smo bitni, a kada otvorimo vrata svoje škole, vidimo sve suprotno. Ja sam se malo bavila računanjem i došla do cifre od oko 1000 sati stručnog usavršavanja u svojoj karijeri. Voleli bih da se to na neki način poštuje i volela bih da od svoje plate živim pristojno, a to ne mogu.“, navodi učiteljica Ljubica Simić.
Ona na pitanje – da li plata određuje autoritet, odgovara:
„Plata ne utiče na autoritet, mi smo svesno odabrali posao, mi vaspitavamo našu decu i nama je cilj da mi njima budemo model“.
Izvor: B92/Zelena učionica