У 2025. години у Србији је рођено најмање беба у новијој историји, само 59.483, што је 1.362 мање него претходне године, откривају подаци Републичког завода за статистику.
Број становника Србије је од 2016. до 2025. године смањен за 434.948 због негативног природног прираштаја, али и миграције, а само осам општина имало је више рођених него умрлих.
У Србији је током претходне године рођено само 59.483 беба, односно 1.362 деце мање него 2024. године и најмање у новијој историји наше земље, показују управо објављени подаци Републичког завода за статистику.
Бројеви упозоравају да је од 2016. до 2025. године само због негативног природног прираштаја број становника у нашој земљи смањен за чак 434.948 особа, што је скоро као два наша велика града – Нови Сад и Крагујевац!
Само осам општина у нашој земљи прошле године имало је позитиван природни прираштај, односно више рођених него умрлих, а међу њима су Тутин, Нови Пазар, Сјеница, Звездара, Нови Сад, Сурчин, Прешево и Бујановац, што је за две општине више у односу на претходну годину.
Иако у главном граду живи скоро четвртина становништва Србије, само две београдске општине имале су позитиван природни прираштај – Звездара и Сурчин.
Демографи упозоравају да се више деце рађало током балканских ратова, Првог и Другог светског рата, НАТО бомбардовања и пандемије короне.
Подаци виталне статистике показују да просечна жена у Србији први пут одлази у породилиште са 29,1 годину. Међутим, ова статистика се мења у зависности од тога да ли живи у урбаном или руралном подручју.
Наиме, просечна старост жене при рођењу детета у градским насељима је 31,2 године, док је у руралним насељима 29 година. Супротно увреженом мишљењу да се деца не рађају у солитерима, већ у руралним срединама, статистика показује да се чак 65 одсто деце у Србији рађа у урбаним срединама, док се само трећина малишана рађа на селу. Највећи број деце – 18.299, родиле су мајке старости од 30 до 34 године.
Стручњаци Републичког завода за статистику упозоравају да је у периоду 2002-2025. године број становника наше земље континуирано опадао, а једино је Београдски регион бележио раст броја становника све до 2020. године, да би се од 2021. тај тренд променио, док је у осталим регионима дошло до смањења популације.
О интензивном процесу демографског старења у Србији, односно ниском учешћу младих и континуирано високом и растућем уделу старих у укупном становништву, говори податак да је удео особа старих 65 и више година у 2025. износио 22,6 одсто, док је млађих од 15 година свега 14,4 одсто.
Извор: Блиц