У Швајцарској децу шаљу да дане проводе у шуми, гацају по блату…

Зашто Швајцарци, који су много богатији од нас и могу да дижу вртиће са пет звездица, своју децу шаљу да дане проводе у шуми, гацају по блату и снегу до колена и користе пољски тоалет?
У Србији, сањамо о томе да нам вртићи постану конфорнији, модернији и безбеднији. Колико год новца може да се издвоји, троши се на мењање дотрајалих прозора, реновирање купатила, нов мобилијар… Наравно да нисмо задовољни, јер деца, разуме се, никада не могу бити превише ушушкана и безбедна…

Или могу?
Јер, зашто онда они који имају много више од нас и могу да подижу вртиће са пет звездица, своју децу шаљу да дане проводе у шуми, гацају по блату до колена и користе пољски wц?
vvrr
У овом вртићу деца проводе читав дан у току свих годишњих доба – по сунцу, киши, снегу, ветру… И не, ово није неки екпериментални приватни вртић за децу хипстера који држе други хипстери. Ово је ДРЖАВНИ вртић.


Деца у овом вртићу слободно гацају по потоку, пентрају се по дрвећу, висе са лијана, користе ножеве, чекиће, тестере, ложе ватру, кувају…

После певања песмица, причања прича и ручка, деца слободно лутају шумом и играју се. “Обично знам где су мада их не видим баш увек” прича њихова васпитачица.

Забавишта на отвореном све су распрострањенија у Европи и Јапану.

У Немачкој постоји чак 1500 оваквих вртића. Деца у њима проводе детињство напољу, истражујући, крећући се, учећи оно што их је еволуција програмирала да уче – како да се сналазе у окружењу, како да се уклопе у друштво вршњака и како да сама себи осмисле игру.

“Истраживања су врло јасна – деца уче вештине на отвореном, не могу их научити унутра”, прича за овај филм директорка Гесел института за развој детета у Њу Хејвену.

Ако се питате како је могуће деци да издрже напољу по цео дан по свим временским условима, почујте швајцарску филозофију: не постоји лоше време већ само лоша одећа. Једноставно – природа децу тера да се ухвате у коштац са приблемима и науче како да их решавају. Ако ти је хладно – више се крећи, запали ватру. Снађи се! Ако се опечеш, научићеш да је ватра опасна и да треба да пазиш.

Вртић је заправо обор од прућа наткриљен цирадом

Наравно да не иде све као подмазано. У филму родитељи једне девојчице причају како се првих дана у вртићуи прилично гадно посекла ножем. Међутим, научила је лекцију и постала експерт, поносно истиче њена мама. Иако у оваквим вртићима деца раде све оно због чега се родитељи обично хватају за главу, стопа повреда је запањујуће ниска.

Једна мама описује невероватну трансформацију своје ћерке након поласка у овај вртић. Њена “принцеза” била је опседнута материјалним стварима, гардеробом, стално тражила да је забављају. Сада, она је поносна власница колекције штапова и шишарки.
Вртић у Швајцарској

vrti
Ако се опечеш, научићеш да је ватра опасна и да треба да пазиш.
Педијатар у филму прича како деца која иду у вртић на отвореном никада не долазе код њега са проблемом дефицита пажње (АДХД) за разлику од деце из стандардних вртића. И много се ређе разбољевају.

Уте Шулте Естерман, председница немачке Федерације природних и шумских вртића каже да на основу њиховог 20-годишњег искуства могу да закључе да у оваквим вртићима има знатно мање повреда, а да се деца брзо очеличе, па ређе обољевају од прехлада и грипа. Много мање има и вашки. Једино чешће зараде лајмску болест због крпеља, али, како каже, корист за ментални и физички развој је много већа од ових ризика.

Пентрање на дрвоНе могу, а да се одмах не сетим купус-салате. Стално подсећам децу да се она не једе рукама – у вртићу тако навикли зато што је виљушка строго забрањена. Много је, брате, опасна. Као и љуљашке. Њих пребаце преко пречке да деца не могу да их дохвате и упусте се у опасну активност љуљања. А онда се сетим и неких родитељских састанака на којима су маме и тате, незадовољне „безбедносним нивоом“, предлагале да се све ивице на игралишту пресвуку суђером. Да њихова злата никад ни модрицу не би могла случајно да зараде.

Разумем васпитаче и доносиоце прописа што томе попуштају – притисак родитеља и медија је огроман. Али рекох, вреди их подсетити да не мора тако. Ето, неки људи исто тако одговорни, стручни и ажурни, па не пуштају децу да израсту у болешљиве неспособњаковиће зато што су “таква времена”. Баш их брига што има и родитеља којима се не свиђа што су деца на киши и сунцу, што иду у пољски wц и млатарају секирчетом – они имају резултате да покажу и аргументе да докажу да баш у таквим условима – деца цветају.

Пише: Јована Папан

Преузето : detinjarije.com