Psihijatar Manferd Spitzer: Dvanaestogodišnjaku NE TREBA pametni telefon. Čak ni ako ga svi drugari imaju

28 septembra, 2021

Mobilni telefoni decu čine krank (bolesnim), dumm (glupima) i süchtig (zavisnom), zaključak je predavanja međunarodno priznatog nemačkog neuronaučnika, psihijatra i psihologa Manfreda Spitzera na Vikend Media Festivalu.

Predavanje na VMF-u naslovljeno je prema njegovoj najnovijoj knjizi: Epidemija pametnih telefona: Pretnja zdravlju, obrazovanju i društvu. Manfred je i direktor Psihijatrijske univerzitetske bolnice u Ulmu i osnivač Centra za neuronauku u istom gradu. Kredibilitet mu je neupitan, ali mnogima je dan danas teško da prihvate ozbiljnost situacije u koju nas je dovelo novo digitalno doba…

Foto: Canva

Spitzer je sva istraživanja o pametnim telefonima sažeo u par tačaka počevši s tim kako oni:

1) smanjuju empatiju i solidarnost;

2) smanjuju opšte obrazovanje;

3) smanjuju vreme koje provodimo u prirodi

4) povećavaju osećaj usamljenosti.

Od kratkovidosti do depresije

Pored problema s lošim držanjem i spavanjem zbog plavih ekrana pametnih telefona, kao i smanjenim kretanjem koje vodi gojaznosti, Manfred je u svom predavanju istakao i problem kratkovidosti kad je u pitanju korišćenje poznatih pametnih uređaja.

Problem nastaje kada izoštravamo pogled na predmet koji je udaljen dvadesetak centimetara od našega lica, poput telefona. Oko tim procesom počinje da se izdužuje, što uzrokuje kratkovidost. A kada dete postane kratkovido u ranom uzrastu, iz toga mogu proizaći drugi problemi jer je kratkovidost rizični faktor za četiri najveća uzročnika slepoće. Zbog toga je Kina, recimo, zabranila pametne telefone u školama početkom ove godine.

Istaknuo je i veliko istraživanje koje je sprovedeno u Ujedinjenom Kraljevstvu, a koje je pokazalo negativne posledice Fejzbuka na devojčice.

Prema tom istraživanju devojčice koje provode dva sata dnevno na Fejzbuku imaju dvostruku veću šansu da obole od depresije sa 18 godina.

Digitalni alati u školama…

Spitzer se dalje u svom predavanju osvrnuo i na dugoročne posledice na kognitivni razvoj dece. Istraživanja pokazuju da deca koja provode više vremena gledajući u ekran postaju s vremenom manje bistra. S tim zaključuje: dete koje puno gleda ekrane s 3 godine biće manje bistro s 5 godina.

Ne čudi stoga što nema ni preterano pozitivno mišljenje o postavljanju računara/tableta u svaki razred. Smatra da takvi uređaji nazaduju proces učenja i kao dokaz navodi nekoliko istraživanja koja su pokazala da su razredi bez ikakvih alata bolje rešavali svoje zadatke. Dapače, prema PISA testiranju, pokazalo se kako na istom najbolje prolaze “siromašnije” zemlje koje nisu uvele računare i tablete u škole.

“Digitalni proizvodi su odličan alat, ali od njega ne smiju korist imati samo šačica milijardera.”

Manfred naglašava da svetu “mozak ispiraju najmoćniji i najbogatiji lobiji na svetu”, a to su velike tehnološke kompanije. Kao primer nekada moćnog lobija sličan tehnološkim kompanijama navodi industriju duvana:

Tokom šezdesetih otkrili smo da cigarete sadrže karcinogene sastojke ali trebalo je da prođe 45 godina kako bi se o tome javno i glasno govorilo dok smo u međuvremenu imali milione preminulih. Kad uporedimo lobi industrije duvana s digitalnim lobijem, on je izrazito mali.

Svaki dan slušamo kako je digitalnost budućnost, kako moramo biti digitalni i kako je sve što je digitalno dobro, a Manfred tome svemu govori veliko ne:

Ne smemo žrtvovati zdravlje i obrazovanje svoje dece, naš najvredniji resurs za našu budućnost, najbogatijim kompanijama na Zemlji. Digitalni proizvodi su odličan alat, ali od njega ne smiju korist imati samo šačica milijardera.

Što Manfred Spitzer savetuje?

Ono što detetu ne date od prvoga dana, nećete morati da mu zabranjujete do kraja života.

To je prvi savet koji Manfred daje publici. Osmogodišnjak ili čak dvanaestogodišnjak ne bi trebalo da ima pametni telefon, njegovo je mišljenje. Ipak, s druge strane, roditelji se boje da će zbog zabrane korišćenja mobilnih telefona ili društvenih mreža njihova deca biti izolovana od svojih vršnjaka koji ih koriste. Spitzer u takvim zabranama ne vidi takve opasnosti jer smatra da ako deci branimo slatkiše kako ne bi uništili zube, zašto onda ne bismo branili i pametne telefone?

Drugi jednostavan savet je manje je bolje jer podseća da ekrani smanjuju kognitivni razvoj. Pametne telefone uporedio je i s jednom starom praksom koja je bila popularna pre 100 godina: umirivanje bebe krpom umočenom u alkohol. Kako se danas zgražavamo na taj čin, tako ćemo se jednog dana zgražavati na korišćenje pametnih telefona i tableta za umirivanje dece, zaključuje.

Izvor: Netokracija/Zelena učionica

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama