Ученици и наставници затрпани задацима

Нико неће замерити ако не раде савршено, не воде документацију идеално, нити ће им доћи на кућни праг у инспекцију. Треба да се мало опусте, не да пишу по цео дан, иначе ће почети да пуцају по шавовима

Армија наставника који раде од куће прижељкује да су речи Милке Караклајић, психолога у Основној школи „Милинко Кушић” у Ивањици, да би ваљало мало успорити темпо обасипања ђака и просветних радника обавезама у привременом школовању ван школе, препорука ресорног министарства. Иако нису шире се као да јесу и наилазе на опште одобравање великог дела система који се латио ТВ лекција, онлајн предавања, дописивања са ђацима и родитељима у виртуелним учионицама, евиденције и оцењивањa на даљину.

− Сви наставни предмети су подједнако важни. Али у овој ситуацији морамо бити прагматични. У најбољој намери затрпали сте ученике материјалима, упутствима, задацима… Не би требало по васцели дан да извршавају школске обавезе. Највеће оптерећење трпе одлични ђаци. Можете ли у овим данима занемарити тај претерани осећај одговорности за учење и наставу? Само кратки, једноставни садржаји, један домаћи задатак у недељи по предмету, основне ствари неопходне за даље образовање… Приоритет су предмети који се полажу на завршном испиту. Остале колеге, ово вам је шанса да без притиска, неуобичајено и занимљиво, приближите ученицима свој наставни предмет. Довољно је да будете подршка и ослонац ђацима у овој едукативној и животној ситуацији − део је поруке коју је Караклајићева наменила колегама у вибер групи, запослених у ивањичкој осмолетки.

Међутим, из ужег круга њене речи су отишле много даље, брзином и дометом интернета. Маса их је дочекала као преседан у низу упутстава и препорука надлежних о организовању наставе, коришћењу дигиталних алата, праћењу и оцењивању, стручном усавршавању онлајн… Преседан је у томе што Милка саветује колегама да мало „повуку ручну”, подсећајући да се ванредно стање психолошки одражава на све нас, да се свуда осећа анксиозност и акумулира страх, да је важно да будемо добро колико год трајала борба са вирусом корона.

− За очување јавног здравља и континуитета у учењу главно је да мотивишемо децу да буду код куће и активно учествују у настави на даљину. Преоптерећеност је контрапродуктивна и за децу и за наставнике. Не заборавимо да су и просветни радници родитељи деце школског узраста, дакле у сталној комуникацији са родитељима деце којој предају, колегама из школе, наставницима своје деце… Нико неће замерити ако не раде савршено, не воде документацију идеално, нити ће им доћи на кућни праг у инспекцију или екстерно оцењивање. Треба да се мало опусте, не да пишу по цео дан, иначе ће почети да пуцају по шавовима. Два, три питања. Један, два домаћа задатка. Довољно је да у датим условима ђаци понесу основна знања за следећи разред… − објашњава за наш лист Милка Караклајић.

Као „глас разума” добродошао обавезном школовању ван школе, препознају то сви којима дневно стижу стотине порука у мејл-вибер-гугл збиркама преписки због наставе на даљину.

− Министарство каже дајте сажето, кратко, водите рачуна да не оптеретите ђаке… Не може да се ради како коме падне на памет, зато се у ванредним околностима планови пишу на недељном, а не месечном нивоу. Ипак, људи су, трудећи се да свако добро уради свој део, уз ТВ лекције, деци задавали додатни садржај, питања, домаћи задатак, за сваки предмет, на дневном нивоу. То је много за ученике, а и наставници су затрпани порукама са ђачким радовима које треба да прегледају, вреднују, евидентирају, сачувају… − каже Караклајићева.

Њене речи на друштвеним мрежама поделило је на хиљаде просветних радника и родитеља. И то је допринело да наставници на онлајн седницама већа почну да се договарају ко даје домаћи а ко додатне садржаје ученицима у једном дану. У виртуелним поштанским сандучићима родитеља и просветних радника лагано се смањује број порука.

У мору одобравања савета школског психолога о којима бруји просвета онлајн ипак има и суздржаних гласноговорника који се питају да ли ће уколико се учење сведе на минимум, и наставници од септембра тражити минимум или ће деца покварити успех јер неће имати потребно предзнање, па ће морати да иду на приватне часове.

− Пре три месеца нико није могао да предвиди пандемију. У рекордном року, од свега неколико дана, просвета се снашла одлично, успоставила наставу на даљину у датим околностима у којима не треба бити злонамеран − закључује наша саговорница.

Шарчевић: Наставници, не тражите максимум

Младен Шарчевић, министар просвете, казао је јуче за наш лист да је послао сам поруку да се више поведе рачуна о обиму градива и затева које учитељи и наставници шаљу деци.

− У допису који ће стићи школама  подсећамо на јасна упутства која смо дали, обавезу директора, школских психолога и педагога и разредних старешина да у овим околностима не траже максимум. Да наставници не користе технике које их преоптерећују и одузимају им много времена. Углавном се већина тога и придржава. Према анкети коју смо спровели, три четвртине система има само речи хвале за образовање на даљину у ванредним околностима. И преостали се не жале, већ дају предлоге за унапређење које, наравно, разматрамо − указује министар.

Ученици неће остати без распуста

У саопштењу које преноси Танјуг наводи се да ће пролећни распуст за ђаке основних и средњих школа уместо десет трајати четири дана, као и да је промена календара образовно-васпитног рада за основне и средње школе за школску 2019/2020. заснована на укупним мерама Владе Србије у време ванредног стања и напорима да се у наредним недељама обезбеди да грађани што мање излазе из куће због ширења вируса корона.

Аутор: Миленија Симић-Миладиновић

Извор: Политика