Најновији снимак вршњачког насиља из Економско-угоститељске школе у Аранђеловцу се десио пре две године, али је мајка ученика кога су малретирала два дечака за то сазнала тек почетком ове школске године и то пријавила школи.
Ученици све насилнији, владање у школи примерно
Према сазнањима Данаса, поступак није покренут јер мајка није желела никога да терети. Њен син и један од дечака који га на снимку удара су се у међувремену измирили и постали добри другови, док је други дечак отишао из те школе.
У јавности се не стишава бура поводом снимка из Техничке школе у том граду, на којем неколико ученика шамара другарицу из одељења. Школу су јуче посетили републички просветни инспектори и представници Министарства просвете, који су одржали састанак са свим директорима школа са тог подручја, али до закључења овог издања Данаса нисмо успели да добијемо коментар.
Стручњаци се слажу да је насиља у школама све више, упркос томе што се о превенцији много говори. Мерица Буј Бјелогрлић, психлошкиња и директорка ОШ „Олга Петров“, каже да се из ове ситуације неће лако изаћи уколико се одговорност буде сваљивала само на школе.
– Свака образовна установа има проблем са насиљем и мислим да је кључна сарадња родитеља и школе. По новом закону родитељима насилних ученика може да буде изречена казна, али искрена да будем, нисам сигурна како то треба да функционише у пракси. Школа је дужна све случајеве насиља да пријави, претпостављам да полиција и тужилаштво покрећу поступак, али се бојим да нам треба један суд који би се само тиме бавио – каже Буј Бјелогрлић.
Она не негира одговорност школе, али сматра да узрок понашања ученика који су тукли другарицу, а неко од ђака све то снимао, није у школи.
– Деца су презаштићена, немају емпатију према вршњацима, све што се догађа је последица поремећеног система вредности у друштву, утицаја разних ријалити програма које гледају, вређају се на друштвеним мрежама и све то се преноси на школу, која се проглашава главним кривцем. Не умањујем одговорност школе, јер има примера да се скривају случајеви насиља, али у конкретном случају који се десио у Аранђеловцу се питам шта је довело до тако деструктивног понашања деце да шамарају другарицу и како је могуће да остали то гледају и снимају. Kако је могуће да родитељи једва састављају крај с крајем, а деци купују андроид телефоне – пита се Буј Бјелогрлић.
Она наводи пример из своје школе, где је, како су јој ђаци касније рекли, „шорка“ била заказана преко интернета – из досаде.
– Kада сам питала ученика зашто је ударао другог ђака кад га не познаје, нити му је он било шта лоше урадио, одговорио је да му је прорадио адреналин! Изјаву је давао у присуству мајке, која не само да није показала трунку критичности према свом детету, него му је одговорила да пожури да напише шта треба јер морају да крену – каже саговорница Данаса.
Да неке школе прикривају случајеве агресивног понашања ученика потврђује Слободан Малушић, специјалиста педагогије, који је недавно истраживање о насиљу у школама једва завршио, јер многе установе у њему нису желеле да учествују да подаци не би испливали у јавност.
– Увек се лече последице и реагује се када се нешто деси. Већина школа има видео надзор, школске полицајце, тимове за заштиту деце од насиља, протоколе о понашању, али је проблем што се прописано не спроводи у пракси. Kада би свако радио свој посао, не би било потребе за видео надзором. Тачно је да су ученици заштићени, и треба да буду, али сем права треба да се доследно придржавају и обавеза. То мора да се каже јасно и гласно и да важи и за родитеље, као и за наставнике. Често се случајеви насиља заташкавају јер је неко нечије дете, школе се плаше да не дођу на лош глас. Много пута сам питао колеге како је могуће да сви ученици имају петице из владања. Вођење дисциплинског поступка дуго траје и нико не жели да се у то упушта, а он се спроводи само у екстремним случајевима. Најблажа казна, укор разредног старешине најчешће нема ефекта – сматра Малушић, који је био дугогодишњи директор школе.
Оштре казне
Малушић замера медијима што се извештавање своди на бележење случајева насилног понашања у школама и што нико не проверава како се цела прича завршила, да ли је и на који начин насилник кажњен, да ли је санкција на њега деловала и да ли је слично понашање поновио. Он наглашава да се мора реаговати на свако насиље и да законске казне према насилницима морају бити оштре и ефикасне, али да одговорност треба да сносе и родитељи такве деце.
Пише: В. Андрић
Извор: Данас