Najnoviji snimak vršnjačkog nasilja iz Ekonomsko-ugostiteljske škole u Aranđelovcu se desio pre dve godine, ali je majka učenika koga su malretirala dva dečaka za to saznala tek početkom ove školske godine i to prijavila školi.
Učenici sve nasilniji, vladanje u školi primerno
Prema saznanjima Danasa, postupak nije pokrenut jer majka nije želela nikoga da tereti. Njen sin i jedan od dečaka koji ga na snimku udara su se u međuvremenu izmirili i postali dobri drugovi, dok je drugi dečak otišao iz te škole.
U javnosti se ne stišava bura povodom snimka iz Tehničke škole u tom gradu, na kojem nekoliko učenika šamara drugaricu iz odeljenja. Školu su juče posetili republički prosvetni inspektori i predstavnici Ministarstva prosvete, koji su održali sastanak sa svim direktorima škola sa tog područja, ali do zaključenja ovog izdanja Danasa nismo uspeli da dobijemo komentar.
Stručnjaci se slažu da je nasilja u školama sve više, uprkos tome što se o prevenciji mnogo govori. Merica Buj Bjelogrlić, psihloškinja i direktorka OŠ „Olga Petrov“, kaže da se iz ove situacije neće lako izaći ukoliko se odgovornost bude svaljivala samo na škole.
– Svaka obrazovna ustanova ima problem sa nasiljem i mislim da je ključna saradnja roditelja i škole. Po novom zakonu roditeljima nasilnih učenika može da bude izrečena kazna, ali iskrena da budem, nisam sigurna kako to treba da funkcioniše u praksi. Škola je dužna sve slučajeve nasilja da prijavi, pretpostavljam da policija i tužilaštvo pokreću postupak, ali se bojim da nam treba jedan sud koji bi se samo time bavio – kaže Buj Bjelogrlić.
Ona ne negira odgovornost škole, ali smatra da uzrok ponašanja učenika koji su tukli drugaricu, a neko od đaka sve to snimao, nije u školi.
– Deca su prezaštićena, nemaju empatiju prema vršnjacima, sve što se događa je posledica poremećenog sistema vrednosti u društvu, uticaja raznih rijaliti programa koje gledaju, vređaju se na društvenim mrežama i sve to se prenosi na školu, koja se proglašava glavnim krivcem. Ne umanjujem odgovornost škole, jer ima primera da se skrivaju slučajevi nasilja, ali u konkretnom slučaju koji se desio u Aranđelovcu se pitam šta je dovelo do tako destruktivnog ponašanja dece da šamaraju drugaricu i kako je moguće da ostali to gledaju i snimaju. Kako je moguće da roditelji jedva sastavljaju kraj s krajem, a deci kupuju android telefone – pita se Buj Bjelogrlić.
Ona navodi primer iz svoje škole, gde je, kako su joj đaci kasnije rekli, „šorka“ bila zakazana preko interneta – iz dosade.
– Kada sam pitala učenika zašto je udarao drugog đaka kad ga ne poznaje, niti mu je on bilo šta loše uradio, odgovorio je da mu je proradio adrenalin! Izjavu je davao u prisustvu majke, koja ne samo da nije pokazala trunku kritičnosti prema svom detetu, nego mu je odgovorila da požuri da napiše šta treba jer moraju da krenu – kaže sagovornica Danasa.
Da neke škole prikrivaju slučajeve agresivnog ponašanja učenika potvrđuje Slobodan Malušić, specijalista pedagogije, koji je nedavno istraživanje o nasilju u školama jedva završio, jer mnoge ustanove u njemu nisu želele da učestvuju da podaci ne bi isplivali u javnost.
– Uvek se leče posledice i reaguje se kada se nešto desi. Većina škola ima video nadzor, školske policajce, timove za zaštitu dece od nasilja, protokole o ponašanju, ali je problem što se propisano ne sprovodi u praksi. Kada bi svako radio svoj posao, ne bi bilo potrebe za video nadzorom. Tačno je da su učenici zaštićeni, i treba da budu, ali sem prava treba da se dosledno pridržavaju i obaveza. To mora da se kaže jasno i glasno i da važi i za roditelje, kao i za nastavnike. Često se slučajevi nasilja zataškavaju jer je neko nečije dete, škole se plaše da ne dođu na loš glas. Mnogo puta sam pitao kolege kako je moguće da svi učenici imaju petice iz vladanja. Vođenje disciplinskog postupka dugo traje i niko ne želi da se u to upušta, a on se sprovodi samo u ekstremnim slučajevima. Najblaža kazna, ukor razrednog starešine najčešće nema efekta – smatra Malušić, koji je bio dugogodišnji direktor škole.
Oštre kazne
Malušić zamera medijima što se izveštavanje svodi na beleženje slučajeva nasilnog ponašanja u školama i što niko ne proverava kako se cela priča završila, da li je i na koji način nasilnik kažnjen, da li je sankcija na njega delovala i da li je slično ponašanje ponovio. On naglašava da se mora reagovati na svako nasilje i da zakonske kazne prema nasilnicima moraju biti oštre i efikasne, ali da odgovornost treba da snose i roditelji takve dece.
Piše: V. Andrić
Izvor: Danas