Pravilnici o postupanju u slučajevima nasilja u školama su vrlo složeni i zahtevaju od zaposlenih u obrazovnim ustanovama da dobro poznaju zakone. Sekretar zaposlen u školi, zbog toga, mora biti pravnik koji sve te pravilnike i zakone drži „u malom prstu“.
Svaki propust u postupanju, u suprotnom, školu može koštati mnogo.
Jedna od takvih situacija upravo se dešava u Trsteniku, pišu mediji. Zbog propusta u proceduri, jedan od dečaka koji je trebalo da, odlukom Nastavničkog veća bude isključeni iz škole, navodno ostaje đak ove ustanove.
Prema pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, direktor je bio u obavezi najpre da učeniku odredi društveno koristan, tj. humanitarni rad, pa da tek onda nastavničko veće donese odluku o isključenju iz škole. Kako je jedan korak preskočen, to je advokat učenika iskoristio, žalio se na odluku direktora i ta žalba je usvojena, piše Kurir. Kako otkriva sagovornik ovog portala, direktor škole nije zakonski vodio ni obavezujući protokol nakon što se nasilje desilo.
– Škola je bila u obavezi da, nakon što se incident desio, u školi organizuje radionice, da napravi plan podrške. To se nije dogodilo kada se incident desio početkom novembra, nego tek pre dve nedelje.
Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika, koji su organizovali i proteste podrške poniženoj profesorki, za Kurir kaže da se zbog grešaka pravljenih u brzini došlo do toga da nasilnik bude vraćen u školu.
Snežana Golić, pedagog sa iskustvom i u osnovnoj i u srednjoj školi, kaže da su propusti u procedurama vrlo često razlog zbog kog škola na kraju ne uspe da sprovede odluku koju je donela.
– Procedure u školama jesu složene i vrlo je važno da ih sekretar i pravnik jako dobro poznaju. Ali, to je obaveza i nastavnika i svih zaposlenih u školi. Oni takođe moraju biti upoznati sa svim procedurama, kao i s tim šta smeju, a šta ne smeju da rade u slučaju nasilja pre nego što se pojavi zakonski zastupnik, odnosno roditelj ili staratelj deteta. U suprotnom, ako ne poznaju zakon svi, teško da će postupak moći da se sprovede bez propusta. U jednom slučaju koji mi je poznat desilo se to da učenik, nakon slučaja nasilja, nije upitan da li želi da se s njim razgovor vodi na jeziku nacionalne manjine kojoj pripada ili na srpskom (koji govori kao maternji). Njegov advokat je to iskoristio i ceo slučaj je „propao“. U drugoj situaciji dovoljno je bilo to što u zapisniku Nastavničkog veća nije stajalo da postoji kvorum (iako ga je bilo). Onaj ko je vodio zapisnik to nije naglasio i opet – advokat učenika je oborio čitav slučaj. – objašnjava Golićeva.
Jankovićeva kaže da je slučaj Trstenik pokazao sve manjkavosti naših procedura, što zakonskih, što podzakonskih akata.
– Ujedno je ovo i apel da pod hitno nešto moramo da menjamo. U ovom slučaju smo vratili u školu nasilnika koji je ovako praktično pobedio sistem obrazovanja. Proceduralne greške su verovatno napravljene u brzini i pod pritiskom javnosti. Ali da ovo nije došlo u javnost, nikada se ne bi saznalo šta se tamo desilo. – smatra Janković.