U celosti prenosimo jedno od najemotivnijih pisama koje je jedna učiteljica ikad napisala o svom poslu, đacima, a pre svega o TOM detetu, onom „koje je problem u razredu, koje je nemirno, nekontrolisano, nevaspitano, bezobrazno“. A zapravo, istina je sasvim drugačija, za one koji žele da je vide…
Dragi Roditelju,
Znam. Zabrinuti ste. Svakog dana vaše dete dolazi kući iz škole, pričajući o TOM detetu. Onom koje uvek udara, štipa, grebe, pa čak i ujeda ostalu decu. Onom koje uvek mora da drži moju ruku na hodniku. Onom koje je moralo da napusti igru Lego kockama jer kocke nisu za bacanje. Onom koje se penje uz ogradu na igralištu iako sam mu rekla da to ne sme da radi. Onom koje je prosulo užinu drugog deteta u napadu besa. Namerno. Pred mojim očima. A onda, kad sam ga zamolila da to počisti, istrošio je dve rolne papira. Namerno. Pred mojim očima. Onom detetu koje izgovara reč na J na času fizičkog.
Zabrinuti ste da upravo to dete ometa vaše dete u učenju. Zabrinuti ste da mi on oduzima suviše vremena i energije, te da vaše dete neće dobiti dovoljno pažnje. Zabrinuti ste da će on zaista jednog dana nekog ozbiljno povrediti. Zabrinuti ste da taj neko može biti upravo vaše dete.
Zabrinuti ste da će, poučeno primerom, i vaše dete početi da koristi silu da bi dobilo ono što želi. Zabrinuti ste da će vaše dete stagnirati i da se neće razvijati jer ja ne stižem da mu pomognem da nauči da pravilno drži olovku. Sve znam.
Ove godine, u ovom razredu, vaše dete nije TO dete. Nije ono savršeno, ali se može reći da je poslušno. Ume da deli igračke i pribor s drugom decom. Ne baca nameštaj. Digne ruku kada nešto želi da kaže. Kada je vreme za rad, radi, igra se kada za to dođe trenutak. Mogu da budem sigurna da će, kada to zamoli, otići pravo u toalet i odmah se vratiti nazad u učionicu.
Znam, i ja sam zabrinuta.
Vidite, ja brinem sve vreme. Brinem o SVIMA NJIMA. Brinem kako vaše dete drži olovku, kako drugo dete izgovara određene glasove, zašto je treće stidljivo, a četvrtom je uvek prazna kutija za ručak. Brinem, jer mislim da Markova jakna nije dovoljno topla, i da Milin otac viče na nju jer slovo B uvek napiše naopačke. Zapravo, većinu vremena dok vozim, tuširam se, ručam, ja brinem.
Ali znam, nije to ono što želite da čujete. Vi želite da sa mnom razgovarate o TOM detetu. Jer od Milinog naopakog B vaše dete neće dobiti modricu.
Verujte, i ja želim da pričam o tom detetu, ali ima toliko stvari koje ne mogu da vam kažem.
Ne mogu da vam kažem da je ona usvojena, iz sirotišta, kad je imala 18 meseci.
Ne mogu da vam kažem da je on na veoma strogoj dijeti zbog ispitivanja alergija na hranu, pa je zato gladan, STALNO.
Ne mogu da vam kažem da su njeni roditelji u teškoj brakorazvodnoj parnici i da je ona zbog toga kod bake. Ne mogu da vam kažem ni da počinjem da se plašim da baka ima problem s alkoholom.
Ne mogu da vam kažem da njega lekovi protiv astme čine uznemirenim.
Ne mogu da vam kažem da je njena mama samohrani roditelj, i da ona u školu dolazi prva, a odlazi poslednja. I da se vozi 40 minuta od škole do kuće, pa, uz sve obaveze, spava manje od većine odraslih ljudi.
Ne mogu da vam kažem da je on bio svedok nasilja u porodici.
U redu je to, kažete. Razumete vi da ja ne mogu da delim te informacije okolo. Sve što želite da znate je šta ja činim po pitanju ponašanja TOG deteta.
I to bih volela da mogu da kažem. Ali ne mogu.
Ne mogu da vam kažem da ide na terapiju zbog problema s govorom, da značajno zaostaje u tom pogledu za svojim vršnjacima, i da terapeut misli da je agresija povezana sa frustracijom zbog otežane komunikacije.
Ne mogu da vam kažem da se sastajem s njenim roditeljima SVAKE nedelje i da oboje obično plaču na tim sastancima.
Ne mogu da vam kažem da on i ja imamo tajni signal, kojim mi govori da mu je potrebno da neko vreme sedi sam.
Ne mogu da vam kažem da ponekad, kad niko ne vidi, provodi vreme u mom krilu „jer je lepo slušati otkucaje vašeg srca, učiteljice“.
Ne mogu da vam kažem da sam pomno pratila njene ispade tokom tri meseca i da su se, od 5 incidenata dnevno, smanjili na nekoliko nedeljno.
Ne mogu da vam kažem da se sekretarica škole složila da ga povremeno pošaljem u njenu kancelariju da „nešto pomogne“ kad primetim da se u učionici oseća nesigurno.
Ne mogu da vam kažem da sam na sednici ustala i, sa suzama u očima, preklinjala kolege da prema njoj budu obazrivi i strpljivi, da je posebno paze, pa čak i onda kad je upravo nekog udarila. PONOVO. I ovog puta, pred očima učitelja.
Toliko je toga što vam ne mogu reći o TOM detetu. Ne mogu vam čak reći ni dobre stvari.
Ne mogu vam reći da je njegov zadatak tokom školske godine bio zalivanje cveća u učionici i da je tako neutešno plakao kad se tokom zimskog raspusta jedna od biljaka osušila.
Ne mogu vam reći da ona svakog jutra ljubi svoju mlađu sestricu pred polazak u školu, šapućući: „Ti si moje sunce“.
Ne mogu vam reći da on o olujama zna više od bilo kog meteorologa.
Ne mogu vam reći ni da često, kada je vreme za igru, ona pita da li je potrebno da pomogne u oštrenju olovaka.
Ne mogu vam reći ni da ona često plete kosu svojoj najboljoj drugarici tokom odmora.
Ne mogu vam reći da, kada neko dete u razredu plače, on pojuri k njemu sa svojom omiljenom igračkom, kako bi ga utešio.
Stvar je u tome što ja, s vama, mogu pričati samo o VAŠEM detetu. I evo šta vam mogu reći:
Ako ikad, u nekom trenutku, pod nekim okolnostima, vaše dete postane TO dete…
Nikom neću reći ništa o vašim porodičnim i ličnim problemima, naročito ne roditeljima ostale dece.
Komuniciraću s vama često, otvoreno i ljubazno.
Pobrinuću se da obezbedim maramice za svaki naš sastanak i držaću vas za ruku kad vam je teško, ako mi to dozvolite.
Vašem detetu i vama ću pružiti najveću moguću podršku i učiniti sve što je u mojoj moći da dobijete adekvatnu pomoć. Sarađivaću sa onima koji vam pomažu kako bih uvek bila u toku i mogla da učinim najviše za vaše dete i vas.
Pobrinuću se da vaše dete u školi dobije pažnju i ljubav onda kada su mu najpotrebniji.
Biću uvek uz vaše dete i podržavati ga ispred školske zajednice.
I bez obzira na sve događaje i okolnosti, nastaviću uvek i bezuslovno da tražim i nalazim ono dobro, neverovatno i posebno što vaše dete nosi u sebi.
I podsećaću njega i VAS na te divne i posebne stvari. Stalno, uvek i iznova. Neću se umoriti.
A kada drugi roditelj dođe kod mene, zabrinut zbog ponašanja vašeg deteta…
Reći ću mu isto što sam danas rekla vama, ni reč više.
S velikom ljubavlju,
Učiteljica.
Priredila: A. Cvjetić