Uvek je korisno popričati s učiteljicom vašeg deteta na roditeljskom sastanku i to vam ujedno može biti odlična prilika da saznate više o njihovom napretku. Isto tako, ovi sastanci dobra su prilika i za učitelje da saznaju nešto više o vama i vašem odnosu s detetom.
Učiteljica Danielle Luon provela je devet godina radeći kao nastavnica engleskog, podučavajući sve uzraste od osnovnoškolskog pa do odraslog. Za magazin The Sun ova 38-godišnjakinja otkrila je četiri rečenice koje roditelji često govore o svojoj deci, a mogle bi biti znakovi upozorenja, a objasnila je i zašto, prenosi Index.hr.
“Moje dete nema dovoljno samopouzdanja“
Ako roditelj misli da je njegovo dete stidljivo i nesigurno, to može biti iz nekoliko razloga, a važno je doći do onoga što bi moglo biti uzrok takve pretpostavke. “Ovaj nedostatak samopouzdanja zapravo može biti zato što učenik ne razume materiju na času, pa je previše stidljiv da bi se uključio. Takođe se mogao dogoditi neki incident u školi koji im je srušio samopouzdanje, a to bi čak mogao biti znak nasilja jer ne osećaju podršku svojih vršnjaka“, objašnjava Danielle.
“Moje dete je naprednije od vršnjaka“
U teoriji, ovo je dobra stvar – ako je tačno. Međutim, Danielle upozorava da roditelji to najviše govore za decu kojoj je u školi dosadno. “Roditelji bi to mogli reći ako im dete kaže da mu je dosadno u školi. Možda mu rešavanje zadataka ide brže i lakše nego nekim drugim učenicima. Ponekad se zaista radi o tome da je učenik napredniji, ali ponekad učenici to mogu koristiti kao izgovor za lenjost“, objašnjava.
“U nekim slučajevima stvar može biti potpuno suprotna, a dete se zapravo jako muči s gradivom. Zato je važno da roditelji sarađuju s učiteljem svog deteta kako bi se otkrio pravi uzrok“, dodaje.
“Moje dete više voli samoću“
Roditelji često smatraju da je to razlog za zabrinutost, ali zapravo obično nema razloga za brigu, govori Danielle. “Kad roditelji to spomenu učitelju, to često znači da je roditelj zabrinut da se njegovo dete ne povezuje s drugima ili ne druži na pravi način s drugom decom. U stvarnosti nema ništa loše u tome da su prirodno introvertni jer ova deca često imaju tendenciju da razviju visoke nivoe kreativnosti i mašte. Međutim, u školi, a i kasnije u životu, moraće da se naviknu na povremeni rad u grupama i zato s detetom treba raditi da bi se što bolje snašlo u tome“, objašnjava.
“Moje dete ne govori kako mu je u školi“
“Ako vaše dete ne razgovara s vama o školi, onda postoji verovatnoća da ne uživa u njoj i da se ne povezuje dobro s određenim predmetom ili drugim učenicima. Međutim, ako je dete tek krenulo u školu, to bi moglo biti sasvim normalno i nije razlog za posebno zabrinutost“, govori Danielle i objašnjava da je to zato što mlađa deca često ne mogu da se sete šta su radili u školi ili su imali previše doživljaja koje jednostavno ne žele da podele s roditeljima.
“Međutim, ako su stariji i svejedno ne žele nikada da kažu kako im je bilo u školi ili barem šta su radili tog dana, možda jednostavno ne uživaju na času ili je u pitanju neki drugi, ozbiljniji problem. U tom slučaju pokušavamo otkriti o čemu se tačno radi kako bismo rešili eventualni problem“, dodaje.