Једноставно је. Сви имамо жеље, али морамо разграничити жеље од могућности. Морамо разграничити наше жеље и жеље детета. Наша жеља, када дете пође у школу је да оно има све петице. Жеља детета је да се уклопи, снађе у новој средини и да се забави. Да, да се забави. Мислим да смо са одрастањем заборавили да се забављамо, заборавили смо смисао игре и самим тим смисао живота. Наравно, не кажем да је живот игра, али зар не би требало да је живот забаван?
Зар не би требало да се сетимо како је то када смо ми били деца, када су ђачке торбе биле теже од нас самих и када смо једва чекали одмор да бисмо играли ластиш/кликере? Зар не би требало да се сетимо како је изгледало када смо донели прву јединицу кући и када смо ми били ти који су стрепели од родитеља? И јединица је за ђака. И петица је за ђака. Морамо знати да је свако дете геније; само није свако дете геније за сваку област. Морамо сазнати шта дете воли, а шта не. Зато треба ослушкивати жеље детета.
Учите дете да воли писану реч, пишите и читајте са њим. Пишите и читајте њему. Пишите и читајте о њему.
Учите дете да броји, да сабира, да одузима, да множи и дели. Учите га да сабере све добре људе око себе, да одузме оне „који баш и нису добри“ и да зна да подели ужину на два дела, да зна помножи добро када треба добротом да врати. И да увек само срцем врши све математичке радње. Јер, како каже Мали принц: Човек само срцем добро види, суштина се очима не да сагледати.
Учите га да воли да пева, да воли да слика, да воли природу и друштво око себе. Јер ко ће га научити, ако нећете Ви? Ви морате бити узор. Ви јесте узор. Ви сте модел понашања детета.
Учите га да прихвати добру оцену.
Учите га да прихвати мање добру оцену.
Учите га да се суочи са неуспехом и да га претвори у успех.
И на крају, када сами себи поставите питање: „Зашто моје дете не може да има све петице?“ сетите се стихова:
Дете није дете,
играчка за стрине и тете.
Дете је дете,
да га волите и разумете.
Нећете ми веровати,
и велики песник Гете
некада је био беба
и веома немирно дете.
Бркати Хајдук Вељко
што је злотвору прашио пете,
у почетку је сисао палац
и био немогуће дете.
Јунаци космоса
што лете на друге планете,
прво су седели на ношама,
а после су сели у ракете.
Дете није дете,
играчка за стрине и тете.
Дете је дете,
да га волите и разумете.
(Дете – Љубивоје Ршумовић)
П.С. Ако и даље желите да ваше дете по сваку цену има све петице, прочитајте следећу књигу; с тим што се књига више неће звати Умеће ратовања, него Умеће усмеравања. Будите спремни не да водите рат против детета, него да процес усмеравања у корист детета.
Aутор: Јелена Стошић