Jednostavno je. Svi imamo želje, ali moramo razgraničiti želje od mogućnosti. Moramo razgraničiti naše želje i želje deteta. Naša želja, kada dete pođe u školu je da ono ima sve petice. Želja deteta je da se uklopi, snađe u novoj sredini i da se zabavi. Da, da se zabavi. Mislim da smo sa odrastanjem zaboravili da se zabavljamo, zaboravili smo smisao igre i samim tim smisao života. Naravno, ne kažem da je život igra, ali zar ne bi trebalo da je život zabavan?
Zar ne bi trebalo da se setimo kako je to kada smo mi bili deca, kada su đačke torbe bile teže od nas samih i kada smo jedva čekali odmor da bismo igrali lastiš/klikere? Zar ne bi trebalo da se setimo kako je izgledalo kada smo doneli prvu jedinicu kući i kada smo mi bili ti koji su strepeli od roditelja? I jedinica je za đaka. I petica je za đaka. Moramo znati da je svako dete genije; samo nije svako dete genije za svaku oblast. Moramo saznati šta dete voli, a šta ne. Zato treba osluškivati želje deteta.
Učite dete da voli pisanu reč, pišite i čitajte sa njim. Pišite i čitajte njemu. Pišite i čitajte o njemu.
Učite dete da broji, da sabira, da oduzima, da množi i deli. Učite ga da sabere sve dobre ljude oko sebe, da oduzme one „koji baš i nisu dobri“ i da zna da podeli užinu na dva dela, da zna pomnoži dobro kada treba dobrotom da vrati. I da uvek samo srcem vrši sve matematičke radnje. Jer, kako kaže Mali princ: Čovek samo srcem dobro vidi, suština se očima ne da sagledati.
Učite ga da voli da peva, da voli da slika, da voli prirodu i društvo oko sebe. Jer ko će ga naučiti, ako nećete Vi? Vi morate biti uzor. Vi jeste uzor. Vi ste model ponašanja deteta.
Učite ga da prihvati dobru ocenu.
Učite ga da prihvati manje dobru ocenu.
Učite ga da se suoči sa neuspehom i da ga pretvori u uspeh.
I na kraju, kada sami sebi postavite pitanje: „Zašto moje dete ne može da ima sve petice?“ setite se stihova:
Dete nije dete,
igračka za strine i tete.
Dete je dete,
da ga volite i razumete.
Nećete mi verovati,
i veliki pesnik Gete
nekada je bio beba
i veoma nemirno dete.
Brkati Hajduk Veljko
što je zlotvoru prašio pete,
u početku je sisao palac
i bio nemoguće dete.
Junaci kosmosa
što lete na druge planete,
prvo su sedeli na nošama,
a posle su seli u rakete.
Dete nije dete,
igračka za strine i tete.
Dete je dete,
da ga volite i razumete.
(Dete – Ljubivoje Ršumović)
P.S. Ako i dalje želite da vaše dete po svaku cenu ima sve petice, pročitajte sledeću knjigu; s tim što se knjiga više neće zvati Umeće ratovanja, nego Umeće usmeravanja. Budite spremni ne da vodite rat protiv deteta, nego da proces usmeravanja u korist deteta.
Autor: Jelena Stošić