Ударање, претње, викање и казне стварно делују!
Али само тренутно. У том моменту. Могу заиста да зауставе непримерено понашање и натерају дете да прекине да ради то што је радило, а што родитељ сматра погрешним. Одмах и сада.
Зашто? Па, једноставно је. Ове методе засноване на различитим врстама казни заправо свој „успех“ дугују страху, као главном оружју.
Дисциплина заснована на казнама заправо има за циљ да учини да се дете осети лоше или застрашено, па да, као последица тога, промени своје понашање.
И то тренутно делује. Њихов мали мозак добија информацију да је у опасности и брзо тражи решење. Тад прелазе у тзв. бори се, бежи или се замрзни мод. Мало рогобатно звучи, али је тако. Или нападну и почну да вас ударају како би пронашли пут да побегну од казне. Или се окрену и почну да беже. Или се зауставе (замрзну) и чекају своју грдњу/казну ћутке. Страх блокира њихову способност да мисле, комуницирају или да уче.
А знате ли шта то значи? То значи да они НЕ УЧЕ како да буду бољи следећи пут.
Зато, пре него што посегнете за неком врстом казне, хајде да их научимо неким лекцијама тако што ћемо им сачувати самопоштовање и улити сигурност. Тако што их страхом нећемо спречити да уче.
Корак 1.
Именујте осећања, жеље и потребе за које верујете да су довеле до лошег понашања.
„Није ти се допало што је узео твој аутић. То те је наљутило?“
Корак 2.
Подсетите их да је свако осећање легитимно и да имају права да осећају.
„У реду је да будеш љут. И ја се понекад наљутим.“
Корак 3.
Поставите границе – али смирено и доследно.
„Разумем да си љут, али ти нећу дозволити да због тога неког повредиш. Узећу бату да би био сигуран.“
Корак 4.
Покажите им како да реагују.
„Кад следећи пут будеш љут, шта би могао да урадиш, уместо да удариш неког?“
Разговарајте о другачијим могућностима да се реши проблем. Тако ћете своје дете научити да, кад одрасте, не посрамљује и не повређује друге људе кад погреше или ураде нешто што му се не допада.
И тако, само тако можемо затворити круг емоционалног и физичког злостављања као начина дисциплине који постоји већ вековима.
И, можда још важније, тако ће ваше дете, кад једног дана одрасте, знати да не треба и не мора да трпи никакво емоционално злостављање, имаће храбрости и самопоштовања да таквом односу окрене леђа.
Тако да, ако се осећате као да сте заглављени у бескрајном кругу викања/дисциплиновања из ког не видите здрав излаз, знајте да нисте сами. И нисте лош родитељ. А ваше дете није лоше дете. Само вам треба промена стратегије.
Само вам треба да одбаците традиционалне методе васпитања које су нас и довеле до друштва какво имамо сад и да учите.
Јер, магија се дешава само онда када дисциплинујете тако што истовремено штитите самопоуздање свог детета и градите поверење и повезаност.