Udaranje, pretnje, vikanje i kazne stvarno deluju!
Ali samo trenutno. U tom momentu. Mogu zaista da zaustave neprimereno ponašanje i nateraju dete da prekine da radi to što je radilo, a što roditelj smatra pogrešnim. Odmah i sada.
Zašto? Pa, jednostavno je. Ove metode zasnovane na različitim vrstama kazni zapravo svoj „uspeh“ duguju strahu, kao glavnom oružju.
Disciplina zasnovana na kaznama zapravo ima za cilj da učini da se dete oseti loše ili zastrašeno, pa da, kao posledica toga, promeni svoje ponašanje.
I to trenutno deluje. Njihov mali mozak dobija informaciju da je u opasnosti i brzo traži rešenje. Tad prelaze u tzv. bori se, beži ili se zamrzni mod. Malo rogobatno zvuči, ali je tako. Ili napadnu i počnu da vas udaraju kako bi pronašli put da pobegnu od kazne. Ili se okrenu i počnu da beže. Ili se zaustave (zamrznu) i čekaju svoju grdnju/kaznu ćutke. Strah blokira njihovu sposobnost da misle, komuniciraju ili da uče.
A znate li šta to znači? To znači da oni NE UČE kako da budu bolji sledeći put.
Zato, pre nego što posegnete za nekom vrstom kazne, hajde da ih naučimo nekim lekcijama tako što ćemo im sačuvati samopoštovanje i uliti sigurnost. Tako što ih strahom nećemo sprečiti da uče.
Korak 1.
Imenujte osećanja, želje i potrebe za koje verujete da su dovele do lošeg ponašanja.
„Nije ti se dopalo što je uzeo tvoj autić. To te je naljutilo?“
Korak 2.
Podsetite ih da je svako osećanje legitimno i da imaju prava da osećaju.
„U redu je da budeš ljut. I ja se ponekad naljutim.“
Korak 3.
Postavite granice – ali smireno i dosledno.
„Razumem da si ljut, ali ti neću dozvoliti da zbog toga nekog povrediš. Uzeću batu da bi bio siguran.“
Korak 4.
Pokažite im kako da reaguju.
„Kad sledeći put budeš ljut, šta bi mogao da uradiš, umesto da udariš nekog?“
Razgovarajte o drugačijim mogućnostima da se reši problem. Tako ćete svoje dete naučiti da, kad odraste, ne posramljuje i ne povređuje druge ljude kad pogreše ili urade nešto što mu se ne dopada.
I tako, samo tako možemo zatvoriti krug emocionalnog i fizičkog zlostavljanja kao načina discipline koji postoji već vekovima.
I, možda još važnije, tako će vaše dete, kad jednog dana odraste, znati da ne treba i ne mora da trpi nikakvo emocionalno zlostavljanje, imaće hrabrosti i samopoštovanja da takvom odnosu okrene leđa.
Tako da, ako se osećate kao da ste zaglavljeni u beskrajnom krugu vikanja/disciplinovanja iz kog ne vidite zdrav izlaz, znajte da niste sami. I niste loš roditelj. A vaše dete nije loše dete. Samo vam treba promena strategije.
Samo vam treba da odbacite tradicionalne metode vaspitanja koje su nas i dovele do društva kakvo imamo sad i da učite.
Jer, magija se dešava samo onda kada disciplinujete tako što istovremeno štitite samopouzdanje svog deteta i gradite poverenje i povezanost.