Уџбеници се неће писати такозваним родно осетљивим језиком. Неће се компликовати реченице паралелним формама ради означавања особа мушког и женског пола, као „ученици и ученице” или „ученици/це”.
Да ће тако и бити, за „Политику” тврде руководиоци Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) и Националног просветног савета (НПС), који је сугерисао измене досадашњих нацрта подржавајући све ставове званичне србистике. Они ипак не доносе одлуке о будућим стандардима квалитета уџбеника већ је коначна одлука у рукама министра просвете.
– Предлог стандарда квалитета уџбеника није повучен из процедуре, он није рађен само због „родно осетљивог” језика, али је тај део највише окупирао пажњу стручне и опште јавности. На ту вишемесечну дебату стављамо тачку. Предлог ће бити потпуно усаглашен са стручном оценом Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика. То се од Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), који пише предлоге, и тражило на основу једногласно донетог мишљења Националног просветног савета (НПС), као најважнијег стручног тела, после првог разматрања предложених стандарда. На последњој седници НПС, када се разматрала и друга, коригована, верзија стандарда квалитета уџбеника, ЗУОВ је потврдио да прихвата сугестије савета и његове експертске радне групе за српски језик. То значи да ће наш трећи, надамо се финални, предлог бити сасвим усклађен са ставовима науке и струке, да ће из њега бити избрисани родни показатељи, да се стандардима квалитета неће инсистирати да се уџбеници пишу „родно осетљивим” језиком – тврди Златко Грушановић, директор ЗУОВ-а.
Досадашња два нацрта правилника о стандардима, првобитни и кориговани, кост су у грлу образовне политике – неуспели покушаји да се нађе компромисно решење између правила која се међусобно искључују, а стоје у истом документу.
Док једно обавезује да се у уџбенику поштује језичка и правописна норма језика на којем је написан, нека друга, недопустива са становишта званичне србистике, ослањају се на Закон о родној равноправности и налажу да се уџбеници пишу „родно осетљивим” језиком.
Србисти нису имали ништа против да на почетку сваког уџбеника стоји формулација слична оној из првобитног предлога стандарда квалитета која гласи: „Сви појмови који су у овом правилнику употребљени у мушком граматичком роду обухватају и женски род лица на који се односе”. Став је Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика да би таква реченица могла бити обавезан део сваког уџбеника, уколико се тиме оправдано жели избећи компликована реченична структура настала употребом паралелних форми за означавање особа мушког и женског пола. У ревидираној другој верзији стандарда нема формулације налик овој, коју србисти сматрају једином исправном, а текст документа донекле је закомпликован морфолошким паралелизмима, такорећи написан је родно осетљивим квазијезиком. Примера ради, наводи се да су стандарди „намењени ауторима/ауторкама и издавачима уџбеника”. Нема „издавачица” уџбеника, али има да, рецимо, садржај уџбеника доприноси „развијању компетенција ученика/ученица” и да промовише и „уважавање свих грађана/грађанки Србије”, да се појам „полазник/полазница односи на лице које похађа основно образовање одраслих”… Употреба оваквих паралелних форми није део норме стандардног српског језика, стално наглашавају србисти.
Закон о родној равноправности и даље налаже „коришћење родно осетљивог језика, односно језика који је у складу са граматичким родом, у уџбеницима и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима и лиценцама…”, али од маја 2024. године.