Udžbenici se neće pisati takozvanim rodno osetljivim jezikom. Neće se komplikovati rečenice paralelnim formama radi označavanja osoba muškog i ženskog pola, kao „učenici i učenice” ili „učenici/ce”.
Da će tako i biti, za „Politiku” tvrde rukovodioci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) i Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), koji je sugerisao izmene dosadašnjih nacrta podržavajući sve stavove zvanične srbistike. Oni ipak ne donose odluke o budućim standardima kvaliteta udžbenika već je konačna odluka u rukama ministra prosvete.
– Predlog standarda kvaliteta udžbenika nije povučen iz procedure, on nije rađen samo zbog „rodno osetljivog” jezika, ali je taj deo najviše okupirao pažnju stručne i opšte javnosti. Na tu višemesečnu debatu stavljamo tačku. Predlog će biti potpuno usaglašen sa stručnom ocenom Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika. To se od Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), koji piše predloge, i tražilo na osnovu jednoglasno donetog mišljenja Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), kao najvažnijeg stručnog tela, posle prvog razmatranja predloženih standarda. Na poslednjoj sednici NPS, kada se razmatrala i druga, korigovana, verzija standarda kvaliteta udžbenika, ZUOV je potvrdio da prihvata sugestije saveta i njegove ekspertske radne grupe za srpski jezik. To znači da će naš treći, nadamo se finalni, predlog biti sasvim usklađen sa stavovima nauke i struke, da će iz njega biti izbrisani rodni pokazatelji, da se standardima kvaliteta neće insistirati da se udžbenici pišu „rodno osetljivim” jezikom – tvrdi Zlatko Grušanović, direktor ZUOV-a.
Dosadašnja dva nacrta pravilnika o standardima, prvobitni i korigovani, kost su u grlu obrazovne politike – neuspeli pokušaji da se nađe kompromisno rešenje između pravila koja se međusobno isključuju, a stoje u istom dokumentu.
Dok jedno obavezuje da se u udžbeniku poštuje jezička i pravopisna norma jezika na kojem je napisan, neka druga, nedopustiva sa stanovišta zvanične srbistike, oslanjaju se na Zakon o rodnoj ravnopravnosti i nalažu da se udžbenici pišu „rodno osetljivim” jezikom.
Srbisti nisu imali ništa protiv da na početku svakog udžbenika stoji formulacija slična onoj iz prvobitnog predloga standarda kvaliteta koja glasi: „Svi pojmovi koji su u ovom pravilniku upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju i ženski rod lica na koji se odnose”. Stav je Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika da bi takva rečenica mogla biti obavezan deo svakog udžbenika, ukoliko se time opravdano želi izbeći komplikovana rečenična struktura nastala upotrebom paralelnih formi za označavanje osoba muškog i ženskog pola. U revidiranoj drugoj verziji standarda nema formulacije nalik ovoj, koju srbisti smatraju jedinom ispravnom, a tekst dokumenta donekle je zakomplikovan morfološkim paralelizmima, takoreći napisan je rodno osetljivim kvazijezikom. Primera radi, navodi se da su standardi „namenjeni autorima/autorkama i izdavačima udžbenika”. Nema „izdavačica” udžbenika, ali ima da, recimo, sadržaj udžbenika doprinosi „razvijanju kompetencija učenika/učenica” i da promoviše i „uvažavanje svih građana/građanki Srbije”, da se pojam „polaznik/polaznica odnosi na lice koje pohađa osnovno obrazovanje odraslih”… Upotreba ovakvih paralelnih formi nije deo norme standardnog srpskog jezika, stalno naglašavaju srbisti.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti i dalje nalaže „korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama…”, ali od maja 2024. godine.
Najzad nešto pametno da pročitam.
Gde ste bili kad su se pojavile silne “škinje“, “kinje“ i sl.? Jedna od tih odvratnih imenica, koje su nastale u borbi za “ravnopravnost na rečima“, je vojnikinja.