Текст у наставку је сатира и циљ објављивања није да се значај вакцинације умањи, нити да се она промовише. То је само ауторски коментар на ситуацију у којој се налазе просветни радници данас. Аутор је Маја Бугарчић.
– Ево ме.
– Ау, па зар је до сада трајало?!
– Јао, ништа ме не питај, скоро четири сата! Сама сам крива што сам прихватила да будем у Школском одбору! Али, ово данас је прешло сваку могућу меру!
– Шта је било?
– Ништа, примила је овај нови допис из Министарства, и сад – лудница! Биће хаос, само то могу да ти кажем. Она дефинитивно није нормална, кад ти будем рекла шта је смислила мислићеш да се шалим.
– Нећу, од ње ме више ништа не чуди!
– Као прво, уместо нашег традиционалног излета пред почетак школске године, ове године идемо организовано аутобусом – на вакцинацију!
– Молим???
– Али то није све. Добићемо упутства о облачењу и тако то, јер ћемо морати да се сликамо у моменту кад примамо вакцину, израз лица мора бити весео, никако намрштен, тим речима је објашњавала.
– Нееее, ипак се шалиш! Излет на Сајам?
– Да, да, драга моја! Не би ме зачудило да доведе ТВ екипе и новинаре!
– Извини, а… чекај… не знам шта бих те пре питала… Хајде редом – има нас који смо вакцинисани, ми ваљда не идемо?
– Идемо, идемо! Добијамо трећу дозу!
– Али, то још нико није потврдио, која вакцина, кад, како, која сме са којом да се меша, ништа то још нису одлучили, баш сам гледала на телевизији да…
– Па, шта има везе? Рекла директорка, шта има ти да гледаш телевизију? Свашта!
– Аха, па да… А извини, а те фотографије?
– То је тек тачка на и. Мораћемо на свим друштвеним мрежама да окачимо ту фотографију са вакцинације као профилну, а пази сад – нарочито на вајбер групама са родитељима јер други корак је вакцинација деце, па ће, као, родитељи кад виде да се разредни вакцинисао, потрчати да вакцинише и дете.
– Па, жено, нас ће неко сачекати у мраку! Каква деца, нису ни родитељи вакцинисани!
– Па, наравно, ових троје данас демонстративно напустили састанак, баш је било непријатно, мислила сам да ће бити туче, часна реч!
– Значи, још једну школску годину почињемо штрајком, али овај пут ће да штрајкују родитељи и деца!
– Види, није далеко од истине. Марковић је претио Стразбуром, Јовићка је рекла да ће да испише дете из наше школе, хаос је био! Хаос! Онда кад су изашли и залупили врата, ја је питам како мисли да то са децом постигне, ’ајд ми – никад се не бунимо ни за шта па нећемо ни сад, и наравно да ћемо се сви вакцинисати и петом дозом ако нам се каже, и сликати се за вајбер, и све, али како децу да убедимо и зашто ми то да радимо…
– И шта каже?
– Слушај сад! Да би подстакла наставнике да што више деце убеде да се вакцинишу, смислила је бонус за разредне старешине за свако вакцинисано дете!
– Ау, што је покварена! Па прва Снежа ће да вуче за рукав свако дете и да га сама вакцинише ако треба!
– То ти кажем! Али ни то није све!
– Па, има ли даље??
– Има, има… Деца која се вакцинишу током септембра ће добити пет из биологије, и пет – за фајзера из енглеског, за спутњик из руског, за кинеску даје ваучер за школски прибор на кинеској пијаци у блоку 70… И сад она мене убеђује да је идеја да се сви вакцинишемо и да школска година крене као пре короне, али сви знамо да само хоће своју промоцију и ништа друго!
– Па, да човек не зна да ли да се смеје или плаче!
– И, да би све то било максимално поједностављено, сад слушај ово и тиме завршавам, биће пункт за вакцинацију у сали за музичко!
– А… а… где ћу ја држати часове, ако смем да питам?
– Ја је питала! Каже она како је ово приоритет, да часови иду у други план док се сви не вакцинишу, и смислила је да ти немаш часове, него да гласно свираш на клавиру, можда и да певаш, док се деца вакцинишу како би се мање чуло ако плачу и кукају, разумеш?
– Аха, а да нема и неку музичку жељу, можда?
– Ма, ја бих јој свирала неки марш! Само марш!