Danas je dan kad se vrši isplata drugog dela februarske plate prosvetnim radnicima. I sudeći po prvim informacijama, situacija je ista kao i 6. marta, kada se može reći da pravila nisu postojala. Ponovo su iznosi vrlo različiti, kako za one u obustavi, tako i za nastavnike koji su u zakonskom štrajku.
Dragan Filipović, načelnik Školske uprave Beograd, govorio je za Blic o tome kako su škole funkcionisale u prethodnom periodu, i koliko đaci kaskaju sa prelaskom gradiva zbog obustave nastave.
Zaposlenima u školama koje su u protestu, prema informacijama Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS), većinom stižu umanjene zarade po sličnom principu i iznosima kao i za prvi deo februarske plate, koja je isplaćena 6. marta, izjavio je danas potpredsednik NSPRS Nikola Ćurčin i najavio da se pripremaju tužbe.
„Prikuplja se dokumentacija za tužbe. To je ogroman posao, a rok zastarevanja je tri godine.“, kazao je Ćurčin za FoNet.
Načelnik ŠU Beograd, Dragan Filipović, takođe je govorio o isplati drugog dela februarske plate.
– S obzirom na to da deo plate nije bio isplaćen uz prvi deo isplate, svi će dobiti ostatak čim završe sa planom nadoknade, kao što je i ranije rečeno – kazao je Filipović.
On tvrdi da od 20. januara svakodnevno dobijaju izveštaje direktora o realizaciji nastave.
– Odstupanja su različita od škole do škole, pa čak i unutar iste opštine. Tokom februara, od ukupno 275 škola u Beogradu, oko 60 do 70 škola radilo je normalno sa časovima od 45 minuta. Oko 120 osnovnih i srednjih škola bilo je u režimu rada sa skraćenim časovima od 30 minuta, dok je 70 škola bilo u delimičnoj obustavi. Pored toga, imali smo i škole u potpunoj obustavi rada – ističe Filipović.
Prema njegovim rečima, škole koje su bile u obustavi dugo mogu biti u problemu.
– Najveći problem predstavljaju škole koje su bile u obustavi sve vreme, pre svega „Peta“ i „Zemunska“ gimnazija, koje su 24 sata bile u obustavi. Od sledeće nedelje, zajedno sa timom prosvetnih savetnika, obići ćemo kritične škole kako bismo razgovarali sa predstavnicima i upoznali ih sa realnom situacijom. Postoji mogućnost da za te učenike školska godina bude upitna, odnosno da se razmotri njeno produženje – govori on.
On kaže da je moguće da do kraja školske godine svaka subota bude radna, i da će u nekim slučajevima to biti neophodno.
Kazao je i da trenutna situacija na terenu pokazuje da Ministarstvo razmišlja o izmeni kalendara rada i eventualnom produženju školskog raspusta, ali će prioritet biti realizacija plana nadoknade.
– Već 73% osnovnih škola i preko 30% srednjih škola započelo je nadoknadu gradiva, dok u srednjim stručnim školama nije bilo značajnijih problema – rekao je Filipović.
On je govorio i o tome šta će biti sa letnjim raspustom ukoliko se školska godina produži.
– Deca će imati redovan letnji raspust, a eventualno produženje bi moglo trajati najviše pet dana. Ako osnovne škole uspeju da sprovedu planove nadoknade koje su direktori već dostavili i nastava se realizuje prema planu, kalendar školske godine neće se menjati – kazao je Filipović
Šta će biti sa završnim ispitom
– Završni ispit i probni završni ispit, koji je pomeren za 25. april, biće održani. Završni ispit je zakonom predviđen i predstavlja verifikaciju osnovnog obrazovanja – kazao je on.
Osvrnuo se i na to da bi maturanti srednjih škola mogli da budu u problemu.
– Problem je što od strane fakulteta nemamo informacije o tome kada će biti prijave i da li će ih uopšte biti, kao ni kada će se održati prijemni ispiti. Završetak školske godine za maturante zavisi i od toga. Ministarstvo prosvete može da produži rok do 30. juna, ali ako pojedini fakulteti zakažu prijavu i prijemni ispit za 25. jun, dolazimo u problem. Moramo da postignemo dogovor s fakultetima. Oni moraju da shvate ozbiljnost situacije i izađu sa jasnim stavom – da li će biti prijemnog ispita, kada će se održati ili da li će ga uopšte biti. To je nešto što duguju i roditeljima i maturantima – zaključuje on.
Izvor: Zelena učionica, Blic, FoNet