Употреба рачунара све више потискује писање руком, а шта нам открива нова студија

Употреба рачунара све више потискује писање руком, нова студија открива да не би требало потпуно да одбацимо оловку и папир.


Писање руком помаже да се одређене вештине науче брже и боље него куцањем на тастатури или гледањем видео-записа.

– Питање за родитеље и наставнике је зашто би наша деца уопште требало да троше време на писање руком – каже Бренда Рап, професорка когнитивних наука на Универзитету Џонс Хопкинс, која је међу ауторима студије објављене у часопису Psychological Science.

Писање руком
– Очигледно ћете боље писати ако вежбате. Али пошто људи то све мање раде, има ли сврхе? Открили смо да дефинитивно има, јер писање руком утиче на читање, правопис и разумевање – објашњава.

Лакше писање и читање непознатих речи

Бренда Рап и главни аутор студије Роберт Вајли, професор на Универзитету Северне Каролине у Гринсбороу, спровели су експеримент у којем су 42 особе училе арапско писмо. Испитаници су били подељени у три групе – први су писали руком, други су куцали на тастатури, а трећи су гледали видео-снимке.

Сви су упознавали слова гледајући видео-снимке у којима је писање једног по једног слова праћено изговарањем његовог гласа и назива. Потом су три групе на различите начине покушале да науче оно што су управо виделе и чуле. Видео-групи је на блиц показано слово на екрану и требало је да кажу да ли је то исто слово које су малопре (у првобитном, заједничком гледању) видели. Група која је куцала требало је да пронађе слово на тастатури. Они који су писали морали су да напишу то слово оловком на папиру.

На крају, после шест термина, сви испитаници су могли да препознају слова и нису много грешили приликом тестирања. Али група која је писала руком достигла је тај ниво знања брже од остале две, а неколико њених представника и за само два термина.

Потом су истраживачи желели да утврде у којој мери (и да ли уопште) учесници могу применити и уопштити то ново знање. Другим речима, сви су могли да препознају слова, али да ли их је неко заиста могао употребити као прави познавалац – користећи их за писање и читање непознатих речи? Група која је писала руком била је без премца боља у свим тим задацима.

Главни закључак је да, иако су сви испитаници били добри у препознавању слова, они који су учили пишући руком постигли су најбоље резултате. И требало им је мање времена за то, рекао је Вајли.

Значај у школској настави

Испитаници који су писали стекли су више вештина потребних да би се течно читало и правилно писало. Вајли и Рапова сматрају да је то због тога што писање руком поткрепљује и поспешује учење које се заснива на звучним и визуелним садржајима. То нема никакве везе са рукописом, него са тим да једноставан чин писања руком пружа перцептивно-моторичко искуство које обједињује оно што је научено о словима – а то су њихови облици, гласови и моторичко планирање – што заузврат пружа шире знање и право учење, тврде научници.

Писањем добијате јаснију слику у свом уму која вам пружа структуру и потпору помоћу које ћете лакше моћи да испуните друге врсте задатака, каже Вајли.

Иако су у студији учествовале одрасле особе, Вајли и Рапова верују да би исте резултате добили и код деце. Њихови закључци могу имати значај у настави, где последњих година оловке и свеске све чешће уступају место таблетима и лаптопима, а учење писаних слова готово нестаје.

Налази студије такође указују да би одрасли који покушавају да науче језик са другачијим писмом (алфабетом), требало да знања стечена помоћу апликација или снимака допуне – добрим старим рукописом.

Извор: Новости