Урадите ових 7 ствари и бићете добар родитељ!

Једна од ставки је и та да се побринете да ваше дете има довољно сна, јер је то изузетно важно за његов ментални развој

Амерички тајм магазин објавио је на свом сајту листу научно доказаних метода које користе добри родитељи. Ево шта научници саветују да радите:
1. Хвалите децу због труда, а не због памети
Децу треба хвалити за оно што могу лако да контролошу, а то је количина напора који улажу. На тај начин, уче се истрајности, што води напретку. Ни са оваквим похвалама не треба претеривати. Ако дете претерано хвалите за упорност, биће упорно само кад га хвалите.
Шта је најбоље да чините? Хвалите дете повремено, али не и сваки пут када заслужи. Мозак мора да научи да се избори са фрустрацијом, и да не одустаје онда када награда (похвала) изостане.
Ево како да упропастите своје дете: Ако урадите ово направићете неспособњаковића за цео живот!
2. Побрините се да довољно спавају
Губитак једног сата сна ученика шестог разреда срозава на ниво четрвтака. Утицај сна је мерљив. Сат времена сна мање једнако је две године мање по питању когнитивне зрелости. Ако је дете хронично ненаспавано, настају озбиљни проблеми са понашањем. Проблеми са спавањем током година развоја могу довести до дугорочних промена у структури мозга. Неки научници сматрају да су типичне особине тинеџера – промене расположења, ћудљивост, депресија – заправо симптоми хроничне неиспаваности.
Ни викендом деца не смеју остајати будна дуже. Сваки сат спавања мање током викенда коштао је децу седам поена на тесту интелигенције, показало је истраживање.
Велика студија која је обухватила чак 3000 деце показала је да одлични ђаци спавају у просеку 15 минута дуже од врло добрих, који спавају 15 минута дуже од добрих, и тако даље…
3. “Преварите” их да говоре истину
Родитељи не знају када њихово дете лаже. Само мисле да знају. Деца желе да угоде родитељима. Ако им стално говорите да вас истина чини срећним, веће су шансе да ће дете бити искрено. Ако вам је стало да сазнате истину, морате детету понудити “имунитет” тј. пружити му прилику да каже истину и притом не настрада.
Који је бржи начин да извучете истину од детета?
Кажите: Сада ћу ти поставити питање. Али пре тога, хоћеш ли да обећаш да ћеш рећи истину? Ово обећање смањује изгледе да ће лагати за 25%.
4. Деци су потребна правила
Веровање да строгост води побуни, а попустљивост бољем понашању је – мит. Деца која у тинејџерском узрасту почну да праве проблеме обично имају родитеље који не постављају правила. Деца то тумаче као недостатак заинтересованости и бриге.
Родитељи који деци намећу правила и инсистирају на њиховом поштовању су уједно и најпажљивији и највише разговарају са децом, а деца их мање лажу.
Наравно, не треба претеривати са правилима, да деци не би постало превише досадно. А деца којој је досадно су она која пију и дрогирају се.
Чак и деци која су заузета може бити досадно, нарочито ако се баве оним што су им родитељи наметнули. Такође, досадно је оној деци која су навикла да им родитељи испуњавају слободно време разним активностима, уместо да од малих ногу науче да се самостално боре са досадом.
5. Расправе са тинедјжерима су нормалне и здраве
Умерени конфликти са тинејџерима побољшавају однос са њима. Више од три четвртине ћерки сматрало је да су их расправе са мајкама међусобно зближиле. Само четвртина тинејџерки је расправу доживела као деструктивну.
6. Свађање пред децом може бити корисно
Када се расправљате пред децом, ви им учите како се решавају спорови. Али, само ако деца присуствују расправи до њеног разрешења. Када децу удаљите из собе усред свађе, она немају прилике да виде разрешење, и могу због тога постати агресивна и уплашена.
За децу је корисно да слушају како се аргументовано сукобљавате и на крају изналазите решење. Важно је да примете да сте на крају опет пријатљески настројени према брачном другу.
7. Девник захвалности чини чуда
Деца која воде дневник захвалности су срећнија, здравија и имају више оптимизма. Ученици који су током десет недеља водили дневник у коме су сваке недеље записивали по пет ствари због којих су захвални, били су 25% срећнији, мање су се разбољевали и били су оптимистичнији у погледу на будућност. Чак су и више вежбали.
 
Извор:Курир