Резултати нових дугогодишњих научних студија показују осетан пад интелигенције код млађих људи. Ново истраживање са 730 хилјада тестова коефицијента интелигенције, коју су спровели стручњаци из Норвешке…
… показује врло забрињавајуће резултате, нарочито по правилима Флyнова учинка.
Наиме, новозеландски научник Јамес ФЛУН утврдио је да просечни коефицијент интелигенције становништва у многим деловима света расте око три бода за десет гордина. Тестови интелигенције на сваких десет година стандардизују тако да се просек дефинише као коефицијент 100, а стандардно одступање износи 15 бодова.
Нова је студија прикупила резултате тестова младих Норвежана у доби од 18 и 19 година који су тестирани у склопу обвезатне војне службе. Од 1970. до 2009. године тестовима су приступали млади рођени између 1962. и 1991. године.
Резултати су показали да је до промене, по Флyновом истраживању, дошло након 1975. године, тако да је свака следећа генерација билежила седам бодова мање. И студија која обухвата британске тинејџере показала је да је 2009. године коефицијент интелигенције четрнаестогодишњака у Уједињеном Краљевству за 28 година у просеку пао два бода, а код малишана из средње класе чак за шест.
Сви стручњаци истичу да није реч о генетици, већ о лошем одгоју, начину на који млади проводе време и врстама игара и забаве, као и времену које (не) проводе читајући. Постоји и друга утешна могућност – да савремени тестови нису прилагођени одговарајуће вредновати савремену интелигенцију, односно да фаворизирају застареле начине размишљања који се мање наглашавају у савременом образовању и васпитаљу младих.
Извор: The Conversation